Put Gospodnji

Da li je obraćenje moguće bez jezika?

Može li osoba biti „obraćena“ (ponovo rođena) a da nije nikada govorila jezicima? Ovo pitanje je nesumnjivo NAJVAŽNIJE pitanje... jer ako odgovor jeste NE, onda su milioni Božijih ljudi prevareni. Koji je TVOJ odgovor? Može li osoba biti „obraćena“ (ponovo rođena) bez govorenja jezicima?

Skoro svuda, (među ljudima koji veruju u krštenje Svetog Duha sa inicijalnim dokazom govorenja drugima jezicima), čućete da se uči da je osoba prvo „obraćena“ – a POSLE TOGA, ako je dovoljno „posvećena“, može biti ispunjena Duhom. Pogledajmo biblijske primere da bi smo videli zašto je ovo učenje istovremeno pogrešno i opasno – i zašto će verovanje u njega nastaviti da konfuzira i deli Božije ljude.

To ustvari vodi učenju da osoba prima Duha dvaput. Jednom pri „prihvatanju vere u Isusa“ i ponovo, pri krštenju njime. Niko, ništa više, ne može biti rođen od Duha dvaput, nego što se može telesno roditi dvaput. Čovek može biti rođen samo jednom, bilo prirodno bilo duhovno. Odstupnik može biti pomilovan ili obnovljen u Duhu, ali ne i ponovo rođen [tj. rođen od Duha po drugi put - nap.prir.] Bog daje Svoga Duha samo jednom. Kao što primamo svoj ljudski duh jednom, kada smo prirodno rođeni, tako možemo primiti Svetog Duha samo jednom, kada smo rođeni od Boga.[1]

Petar je primio Duha, i, prema tome, bio obraćen, na Pedesetnicu, zajedno sa drugim učenicima. Svi zajedno, oko 120 ljudi i žena, bili su primljeni u carstvo Božije tog dana. Tokom Isusovog zemaljskog služenja, on je stalno naglašavao da je carstvo Božije „na dohvat ruke“, ili „blizu“, (Mt. 4:17), čak je govorio svojim učenicima, „ima nekih ... koji stoje ovde, koji neće okusiti smrt, dok ne vide carstvo Božije da dolazi sa silom“ (Mk. 9:1). I na Pedesetnicu ujutro ono je došlo, „Jer carstvo Božije jeste ... pravednost, mir i radost u Svetom Duhu“ (Rim. 14:17).

Pavle je rekao svetima u Kolosi da nas je Bog „preneo u carstvo svog ljubljenog Sina, u kome imamo iskupljenje kroz krv, oproštaj grehova“ (Kol. 1:13-14). To prenošenje u carstvo Božije, to iskupljenje i oproštaj, jeste obraćenje. Svakako, niko nije mogao biti obraćen, ili premešten u carstvo Božije, pre dana Pedesetnice, kada je carstvo prvi put bilo dato čoveku! Veoma je čudno da je danas toliko mnogo onih koji veruju da su ljudi bili ponovo rođeni pre nego što je Isus umro, kada njegova žrtvena smrt jeste ono što čini novo rođenje mogućim. Prijatelju moj, krštenje Svetim Duhom, dokazano kroz govorenje jezicima, postavlja nas u carstvo Božije, baš kao što je postavilo i učenike u Božije carstvo u jutro Pedesetnice. Ne postoji drugi način da se bude obraćen. Kao što Pavle reče, „jednim Duhom svi smo kršteni u jedno telo“ (1Kor. 12:13).

Šta jeste to „carstvo Božije“ čiji smo deo postali kroz krštenje Duhom? Isusovi učenici nisu bili jedini koji su čekali da budu obraćeni u to Božije tajanstveno carstvo. Između ostalih, „Josif  iz Arimateje, ugledan savjetnik, koji i sam Carstvo Božije čekaše“ (Mk. 15:43). Gledajući Gospoda kako trijumfalno ulazi u Jerusalim, i misleći da će njegovo carstvo biti zemaljsko, Isus je pobudio učenike „da misle da će se carstvo Božije odmah pojaviti“ (Lk. 19:11). Čak i posle svog vaskrsenja, dok ih je Isus upućivao da čekaju u Jerusalimu Duha, očekivali su zamaljsko carstvo. Pitali su „Gospode, hoćeš li sada obnoviti carstvo Izrailjevo?“ (Dela 1:6). Nisu znali da im je, govoreći o Duhu, Isus već govorio o svom carstvu. Tek kada je Pedesetnica došla oni su konačno počeli da razumevaju Isusove reči, „Ne boj se malo stado, je bi volja Oca vašega da vam da carstvo“ (Lk. 12:32). Ovo je obraćenje: građanstvo u carstvu Božijem.

Duhovno obraćenje čini nekoga novim stvorenjem u Hristu Isusu, i čini stvarnim biblijsko obećanje, „Gle, sve novo postade“ (2Kor. 5:17). U Hristu se spoznaje novina i svežina večnog života. I očigledno je da je za obraćenje potreban Duh. Primanje Duha jeste iskustvo novog rođenja. Iskustvo koje dolazi sa „zvukom“ (prema rečima Isusovim u Jovan 3:1-8) – „zvuk“ koji se opaža u SVAKOM slučaju!

A šta je sa verovanjem u Isusa i odvraćanjem od greha? Nije li to obraćenje, neko bi mogao da pita? Početak nečijeg putovanja kroz ovaj radosni život je kada on čuje Reč i njenim pozivom stekne uverenje o grehu. Isus je uporedio propovedanje Reči sa semenom posejanim u ljudska srca (Mr. 13). Čak i u slučaju duhovnog rođenja, začeće mora prethoditi rođenju. U prirodi, svako posejano seme ne donosi plod. Tako i u Božijem carstvu mnogi koji čuju Reč ne delaju u skladu sa uverenjem koje Reč izaziva da osećaju. Seme je uzalud posejano u njihova srca.

Na žalost, mnogi mešaju ovo uverenje sa obraćenjem. Apostol Pavle, na primer, je bio uveren na putu za Damask, ne obraćen. Bio je obraćen tri dana kasnije, kada je primio Svetog Duha (Dela 22:16). Neće svako ko je začet (uveren) biti obraćen (kršten Svetim Duhom). Mnogi su bili istinski začeti Rečju tokom Isusovog služenja; ipak, samo je oko 120 ostalo u njegovoj Reči da bi bili ponovo rođeni u Delima 2. Setite se, Isus je rekao, „Ako ostanete u nauci mojoj, zaista ste moji učenici“ (Jn. 8:31). Mnogi su stekli uverenje o grehu Duhom, ali nisu ostali u tom uverenju, gladneći i žedneći za pravednošću. Bili su začeti, ali ne i obraćeni. Niko nije obraćen pre primanja krštenja Svetog Duha. Reći, „moraš biti ponovo rođen“ jeste „moraš primiti krštenje Svetog Duha“. To je jedno isto.

Gospod je upozorio učenike, „Ako se ne obratite i ne budete kao mala deca, nećete ući u carstvo nebesko“ (Mt. 18:3). Ovaj božanski savet pobuđuje svako srce koje je začeto Rečju, ali još uvek nije primilo Duha, da obnovi revnost za pravednošću Božijom. Istrajavanje u veri čini nam obraćenje u Božije carstvo mogućim. Isus je trijumfovao nad zabludama starešina Izrailjevih koji su pokušali da zamene Božiju ponudu večnog života njihovim tradicijama.

Obraćenje je drugi naziv za novo rođenje, ili obnovljenje. Ono sledi začeću kroz Reč i neophodno je. I baš kao što je bilo nemoguće za učenike da budu „obraćeni“ pre Pedesetnice – tako je i sada nemoguće biti obraćen pre primanja krštenja Svetog Duha. Ovo je učenje Pisma, i ono se, nepromenjeno kroz vekove, odnosi na sve ljude. Kada poverujemo u istinu – Božiji ljudi (oni sa Duhom) – moći ćemo konačno da „budemo jedno“, a šta bi moglo da bude draže Isusu od toga?

 

 Izvor: Isaiah58.com

 

 


[1] Iako se potpuno slažemo sa autorom da obraćenje koje spasava nužno podrazumeva i krštenje Duhom, zbog čega i objavljujemo ovaj tekst, smatramo da je pogrešno reći da čovek dobija svoj čovečiji duh pri rođenju a ne pri začeću. Ako uzmemo da vazduh jeste telesna slika Duha Svetog onda možemo reći da kao što je vazduh prisutan u čoveku i pre rođenja (kroz pupčanik) da je tako i Duh prisutan u čoveku i pre duhovnog rođenja. Ono što se menja pri rođenju jeste način primanja vazduha a ne samo prisustvo vazduha. Kroz rođenje čovek postaje neposredno disajuć (kroz pluća) dok je pre rođenja bio posredno disajuć (kroz pupčanik). U oba slučaja je bio disajuć i živ tj. imao je i vazduh i čovečijeg duha u sebi. Dakle, kroz telesno rođenje čovek ne prima po prvi put niti čovečiji duh niti vazduh, nego se menja način delovanja već, od začeća, postojećeg čovečijeg duha kao i celog tela. Drugim rečima menja se odnos već postojećeg čovečijeg duha i tela sa već postojećim vazduhom, a ne primanje čovečijeg duha ili vazduha po prvi put. Isto tako pre duhovnog rođenja Duh Sveti je prisutan u duhovno začetom čoveku na jedan način a posle duhovnog rođenja na drugi način. Pre duhovnog rođenja Duh je „sa“ vernikom a posle je „u“ verniku (Jn. 14:17).
   Rekavši to vraćamo se opet tome da se slažemo sa autorom da tek krštenje Duhom, tj. rođenje s više, jeste onaj stadijum duhovnog obraćenja koji je spasonosan i da se u tom smislu može reći da tek to i jeste obraćenje. Drugim rečima da duhovno začeće jeste obraćenje ali onaj stadium obraćenja koji, ako samo na njemu ostane, nije spasonosan i koji se u Pismu opisuje kao „obljutavela so koja će biti izbljuvana“ ili kao „u svadbeno ruho neobučeni gost na svadbenoj trpezi koji će biti izbačen“ itd. - nap.prir.

 

 

 

Kontakt: mail[et]putgospodnji.com