Put Gospodnji

Da li su jezici samo za „neke“ u Božijem sabranju?

Zavedeni učitelji koriste sledeći stih da opravdaju svoju veru: 1) da je moguće biti ponovo rođen bez da se ikada primi krštenje Svetog Duha (sa dokazom govorenja drugim jezicima), i, 2) da samo „neki“ u Božijem svetom sabranju govore jezicima (dok drugi ne).

Evo tog stiha iz pisma apostola Pavla grupi korintskih vernika: „Imaju li svi darove isceljivanja? Govore li svi jezicima? Tumače li svi? Ali žudite revnosno za najboljim darovima...“ (1Kor. 12:30-31).

Odgovor na Pavlovo pitanje ovde jeste retoričko „ne“. Ne isceljuju svi u sabranju. Ne tumače svi u sabranju. (Na većini mesta danas nema NIŠTA ni da se tumači!!). Ne govore svi jezicima. Ovo je zgodno pogrešno citiranje izvađeno iz konteksta koje izvrće Pavlovu poentu. Stih izvađen iz konteksta da bi Satanini propovednici mogli učiti da govorenje jezicima nije neophodni deo iskustva obraćenja. I nažalost, slušalac koji ne rasuđuje nikada ne dovodi u pitanje takvo učenje, pre svega na štetu svoje sopstvene duše, a zatim i tela Hristovog.

Kada se čita 1 Korinćanima 12:30-31, ne može se pravilno shvatiti bez stiha 28. Tamo Pavle objašnjava KOJU VRSTU jezika nemaju svi u sabranju: dar „različitih jezika“. Taj dar jeste dodatna mera Duha, dostupna samo NEKIMA u sabranju, kao što je opisano u 1Kor. 12:9-10. Korišćenje ovih stihova za učenje da samo NEKI u sabranju govore jezicima (a drugi ne), je isto kao da se govori da samo NEKI u sabranju imaju veru a drugi ne, zato što vera jeste među darovima pomenutim ovde (zajedno sa različitim jezicima); da samo „neki“ imaju! Da li samo „neki“ u sabranju imaju veru? Ili svi imamo? Naravno, SVI u sabranju imaju veru, jer „bez vere nije moguće ugoditi Bogu“! Međutim, postoje NEKI u sabranju koji imaju dublju meru vere – poseban „dar“ vere. Baš kao što ima i nekih u sabranju koji imaju dublju meru „različitih jezika“ – dar koji su Pavle i drugi koristili u služenju.

Ne dragi čitaoče, ne verujte hrišćanskim propovednicima koji govore ljudima, koji pokušavaju da nađu Boga, da je obraćenje moguće bez govorenja u jezicima. Oni su prljavi lažovi. Govorenje jezicima je ono što se događa SVAKOJ osobi koja je rođena s više. Nema NIKOGA ko je član Božijeg sabranja, ko  ne govori u jezicima. Isus je uporedio novo rođenje sa nepredvidljivim vetrom. Rekao je, „Vetar duva gde hoće, i čuješ zvuk njegov, ali ne znaš od kuda dolazi i kuda ide. Tako je i sa svakim koji je rođen od Duha“ (Jn. 3:8). Ove reči su od najvećeg značaja, jer nam je njima Isus dao opis novog rođenja – opis koji se odnosi na svakoga koji rođen od Duha. Drugim rečima, Isus nam je dao znak koji nam omogućava da znamo koje rođen s više a ko nije.

Taj znak, jedini nepromenljivi element u svakom iskustvu novog rođenja, jeste „zvuk njegov“. Taj tajanstveni „zvuk“ Duha izazvao je veliku pometnju u Jerusalimu kada su učenici bili rođeni s više. „I ispuniše se svi Svetim Duhom, i počeše da govore drugim jezicima, onako kako im Duh davaše izgovor“ (Dela 2:4). Da, zvuk vetra Božijeg, za koji je Gospod naš rekao da jeste nepromenljiva karakteristika iskustva svakog novog rođenja – znak govorenja jezicima. Kada je Sveti Duh primljen neko će možda plakati a neko će se možda smejati. Neko će možda poskakivati od radosti, dok će drugi pasti sa sve četiri na pod. Neki će možda biti savladani silom Božijom, dok će sa nekima Duh postupati vrlo pažljivo. Ali jedan dokaz primanja Duha koji je zajednički za sve jeste znak govorenja jezicima. Svako ko prima Svetog Duha govori jezicima kada ga prima. Ako do sada nisi govorio jezicima, još uvek nisi primio Duha Božijeg. Međutim, čak i ako to jeste slučaj sa tobom, prijatelju moj, ne treba da budeš obeshrabren! Radije, trebalo bi da budeš zahvalan što je krštenje Svetog Duha još uvek dostupno!

Ako su „jezici znak za neverujuće“, kao što Pavle reče (1Kor. 14:21), onda bi trebalo pitati, „znak čega?“ Očigledan odgovor jeste da govorenje jezicima jeste znak određen od strane Boga da ukaže neverujućima na put Hristov. Duh koji govori jezicima kroz čoveka kada ulazi jeste stvarni Duh Božiji (1Jn. 4:1-3). Kao što jedan čovek reče, „Kada je Isus bio ovde, on je izbacivao neme duhove. On ih sada ne daje.“ Duh Božiji nije nem. On govori kada ulazi; stoga, jezici jesu znak onima koji traže put u večni život.

Blagosloveni su ljudi koji poznaju radosni zvuk“ napisao je psalmopojac. Taj radosni zvuk jeste zvuk Duha koji ispoveda Hrista kroz onoga koji Ga je upravo primio (1Jn. 4:1-3) na jeziku koji govornik nije nikada učio. To je ono što je Petar nazvao „odgovor dobre savesti prema Bogu“ (1Petr. 3:21), i to je „sigurnije“ od slušanja samog Božijeg glasa kako dolazi sa neba (2Petr. 1:17-19). Govorenje jezicima jeste „svedočanstvo“ o kome je Isus govorio  da će Duh dati kada dođe (Jn. 15:26-27). To je „svedok“ koji nam omogućava da objavimo Boga svojim Ocem (Rim. 8:15). To je „svedočanstvo“ koje je Bog dao o Sinu Svome, i svaka duša koja odbacuje to naziva Boga lažovom (1Jn. 5:10). To je „dubina“ koja „priziva dubinu“ u vreme nevolje (Ps. 42:7). To je način kojim ljudi „prizivaju ime Gospodnje“ (Sof. 3:9). Sada se može lako razumeti zašto je Pavle bio motivisan da kaže da niko ne može reći Isus je Gospod bez Svetog Duha (1Kor. 12:1-3), jer je Duh Sveti onaj koji osposobljava ljude da budu njegovi pričasnici i, na taj način, živi svedoci njegove slave (Dela 1:8).

Učenici su bilo ponovo rođeni na dan Pedesetnice, kada je zvuk vetra dunuo dole sa neba u gornju sobu, i „zvuk njegov“ bio čuven od strane gomile u Jerusalimu, kako dolazi sa jezika učenika! U čuđenju, mnoštvo je gledalo učenike kako se teturaju kao pijanice pod moćnom silom Božijom. Neki su podsmešljivo rekli da su učenici bili pijani (Dela 2:13). Međutim, Petar je ubrzo tim zavedenim posmatračima stavio do znanja da ljudi i žene koje gledaju nisu pijanice. Objasnio je, „Ovo je ono što je rečeno preko proroka Joila“ (Dela 2:16). Svakako, ono o čemu je Joil prorokovao bilo je izlivanje Božijeg Svetog Duha na ljude – novo rođenje!

Neko je rođen od Duha onda kada primi Duha. Zato je Pavle napisao, „Ako neko nema Duha Hristovog, on nije njegov“ (Rim. 8:9). Kada neko prima Duha, to se u Pismu naziva „krštenje Duhom“. Učenici su primili Duha (obećanje Očevo) na Pedesetnicu ujutro kada su bili kršteni njime (Dela 1:4-5). Vernici u Samariji primili su Duha kada su bili kršteni njime (Dela 8:14-17). Kornelije i njegovi ukućani primili su Duha kada je on bio kršten njime (Dela 10:44-47). Prema tome, budući da primanje Duha znači biti ponovo rođen, i budući da primanje Duha jeste krštenje njime, možemo reći da smo kršteni Duhom u Božije sveto sabranje (1Kor. 12:13). Ili možemo reći, „krštenje nas spasava“ (1Petr. 3:21). Ili možemo reći da smo „kršteni u Hrista“ (Rim. 6:3; Gal. 3:27). Kako god da izaberemo da to izrazimo, novo rođenje i krštenje Duhom sa dokazom govorenja jezicima jesu isto iskustvo, za razliku od dodatne mere duhovnog dara govorenja „različitim jezicima“; to je ono što mora da se dogodi svakoj osobi ukoliko se uopšte nada da bude spašena na kraju.

 

 

          Izvor: Isaiah58.com

 

 

Kontakt: mail[et]putgospodnji.com