Put Gospodnji

Govorenje jezicima

Džordž C. Klark, Sr i Džon D. Klark, Sr.

„Želim da svi govorite jezicima .“ Pavle, u 1Korinćanima 14:5

Ako verujemo Pavlovim rečima, onda moramo priznati da postoji takvo iskustvo kao što je pokretanje Božijim Svetim Duhom da se govori jezikom koji nismo nikad učili. Pismo neosporno svedoči o prisustvu ovog iskustva među najranijim vernicima. Počevši od druge glave Dela apostolskih pa kroz spise Novog zaveta, postoje napomene o ovom izuzetnom blagoslovu među vernicima i iz judejstva i iz neznaboštva.

Nekoliko godina nakon početnog izlivanja Duha na Judeje na Pedesetnici, Bog je počeo da prima Neznabošce u Svoje carstvo kroz krštenje Svetim Duhom. Ova blagodat, za koju vernici iz Judejstva nisu očekivali da će biti pokazana Neznabošcima, zabeležena je u Delima 10:45-46: „I zadiviše se vjerni iz obrezanja koji dođoše s Petrom, da se i na neznabošce izlio dar Duha Svetoga, jer ih slušahu gdje govore jezike i veličaju Boga.“  Kasnije je još jedna grupa Neznabožaca govorila jezicima kada je primila Duha: „I kad Pavle položi ruke na njih, siđe Duh Sveti na njih, i govorahu jezike i proricahu“ (Dela 19:6). To nisu bili izolovani slučajevi; naprotiv, kontekst Dela 19 ukazuje da je Pavle bio iznenađen da ti vernici nisu još uvek primili krštenje Svetog Duha.  Pored toga, u svim svojim pismima gde se govori o tome, Pavle govori o ovom blagoslovu kao o normalnom delu života svakog vernika.

U stvarnosti, nema istinskog duhovnog života bez jezika Duha, jer primanje svetog Duha i govorenje jezicima su nerazdvojno sjedinjeni kao dve strane jednog iskustva u Hristu. Onog trenutka kada neko prima Svetog Duha, on je pokrenut Duhom da govori jezikom koji nije učio. To je istina u svakom slučaju, kao što je Isus objasnio Nikodimu (Jn.3:8). Kada se svi dokazi pravilno razlože i pravedno odmere, postaje jasno da svaka osoba koja prima Svetog Duha govori jezicima kada ga on ili ona prima i da ako neko nije govorio jezicima onda on ili ona nema osnova da tvrdi da je primio Duha Božijeg.

Jedini način da se primi Sveti Duh, prijatelju moj, je kroz pokajanje i veru u Boga; i Bogom određeni dokaz da se to dogodilo jesu jezici. Isus je to rekao na ovaj način, „A kada dođe Utješitelj, koga ću vam ja poslati od Oca, Duh Istine, koji od Oca ishodi, On će svjedočiti za mene“ (Jn. 15:26). Ili kao što će Pavle kasnije izraziti, „Sam Duh svedoči našem duhu da smo deca Božija“ (Rim. 8:16). „Svedočanstvo“ Utešitelja, ili „svedok“ Duha, jeste taj bogonadahnuti izgovor koji je nepoznat onom ko govori ali je poznat Bogu, ili onome kome On otkrije. Dakle, glavna svrha jezika jeste da napravi razliku između onih koji su se zaista pokajali i primili Božijeg Duha od onih koji samo tvrde da su to učinili.

„Nepoznati jezik“

Zato, koji govori jezik, neka se moli Bogu da i tumači. Jer ako se tim jezikom molim Bogu, moj duh se moli, a um je moj bez ploda. Šta treba, dakle? Moliću se Bogu duhom; a moliću se i umom; hvaliću Boga duhom, a hvaliću i umom.“ 1Kor. 14:13-15

Kada govorimo o „nepoznatom jeziku“, ono što mislimo jeste da je nepoznat onome koji govori. On svakako nije nepoznat Bogu, „jer koji govori nepoznatim jezikom, govori ... Bogu“ (1Kor. 14:2). Oni koji su primili Svetog Duha kada je prvi put izliven, govorili su jezicima koji su im bili nepoznati, ali koji su bili poznati Judejima iz različitih nacija koji su ih čuli. Mnogi Judeji doputovali su iz daleka u Jerusalim radi praznika Pedesetnice i čudili se tome što „prosti i neškolovani“ Galilejci tečno govore stranim jezicima. Pitali su, „Nisu li svi ovi što govore Galilejci? Kako onda da svako od nas čuje svoj rođeni jezik?“ Dakle, u ovom slučaju, ono što je bilo „nepoznato“ u vezi sa jezicima koji su govoreni tog dana jeste da oni koji su govorili nisu znali jezike koje su sami govorili.

Govorenje jezicima predskazano

Mnogo pre nego što je Isus postradao i umro da bi Svetog Duha učinio dostupnim čoveku, Bog je izabrao jezike kao znak ovog novog zaveta; i najavio Svoj izbor kroz proroke. Kroz Sofoniju (3:9) Bog je obećao, „Jer ću tada obnoviti narodima čist jezik, da bi svi mogli prizivati ime Gospodnje i služiti mu složnijem ramenima.“ Kroz Isaiju (28:11-12) rekao je, „Zato će mucajućim usnama i tuđim jezikom govoriti tome narodu; kojima reče, ’Ovo je odmor, ostavite umorna da odmori’, i ’Ovo je počinak’; ali ne htješe poslušati.“ Kada grešnik čuje nekoga da govori jezicima, poziv Duha upućen je njegovom srcu, ne njegovoj glavi; njegovim osećanjima, ne njegovom razumevanju.

I pokazaše im se razdijeljeni jezici kao ognjeni, i siđe po jedan na svakoga od njih. I ispuniše se svi Duha Svetoga i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše da kazuju.“ Dela 2:3-4 Svrha govorenja jezicima je pre svega u tome da bude „znak“. Ukazujući na Isaijine reči, Pavle je napisao, „U Zakonu je napisano: ’Tuđim jezicima i tuđim usnama govoriću narodu ovome, i ni tako me neće poslušati, govori Gospod.’ Tako“, zaključuje Pavle, „jezici su znak ... nevjerujućim“ (1Kor. 14:21-22). Obratite pažnju na reči, „jezici su znak“, i zapitajte se, „Znak čega?“ To je znak ljudima, Bogom određeni znak puta Duha. Jedinstvena lepota novog zaveta u Hristu je u tome što Bog sam, kroz Duha, govori kada ulazi u naša srca. Mi ne zavisimo od čoveka da nam kaže kada smo rođeni od Duha.

Jedan čovek Božiji, u snu, nosio je raspetog Gospoda na groblje da ga sahrani. Dok je spuštao Gospoda Isusa u grob, Isus je otvorio svoje oči i podigao svoje ruke, i u obema je držao malo novca. Zatim je progovorio, „Uzmi ovo“, rekao je, „Ovo ne možeš sahraniti sa mnom.“ Ispunjavajući zapovest, čovek Božiji uzeo je novac iz ruku Gospoda i video da je u jednoj ruci držao  dvadeset osam dolara i jedanaest centi, dok je u drugoj ruci držao jedanaest dolara i dvadeset osam centi. Dok je začuđeno gledao u novac u svojim rukama, dvadeset osam dolara i jedanaest centi promenilo se u reč „Isaija“, a jedanaest dolara i dvadeset osam centi se promenilo u reč „Matej“; i znao je da mu je Gospod pokazao nešto od izuzetne vrednosti iz te dve knjige. Kada se probudio, okrenuo je sa velikim iščekivanjem do Isaije 28:11 i do Mateja 11:28, pitajući se šta bi to otkrivenje moglo da znači. U Mateju 11:28-29, našao je kako Isus poziva svoj narod, „Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas ODMORITI. Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete ODMOR dušama svojim.

Na koji način je ovaj san i obećani ODMOR povezan sa jezicima? Na svaki, prijatelju moj, jer Pismo u Isaiji 28:11-12 govori kako neko može prepoznati ODMOR Božiji kada ga vidi. „Zato će mucajućim usnama i tuđim jezikom govoriti tome narodu; kojima reče, OVO JE ODMOR, ostavite umorna da ODMORI, i ’Ovo je počinak’; ali ne htješe poslušati.

Čitaoče, budimo iskreni prema Bogu i prihvatimo istinu jevanđelja. Samo oni koji su se pokajali, i primili Svetog Duha, sa dokazom govorenja jezicima, našli su taj ODMOR koji je Bog obećao Svom narodu? Znam da je ovo tvrda beseda, i ne bih je govorio da ne znam da je to istina. Vidite, čovek koji je izvorno napisao ovaj traktat je onaj koji je imao viđenje sahranjivanja Isusa. On je čovek koga je Isus naučio kroz ta dva citata.

Treba da pomenem da druga svrha govorenja jezicima jeste da nas osposobi da se molimo efikasnije. Pavle je objasnio, „A takođe nam i Duh pomaže u našim nemoćima: jer ne znamo šta ćemo se moliti kao što treba, nego sam Duh se moli za nas uzdisajima neizrecivim.“ (Rim. 8:26).

Dar govorenja različitim jezicima

U svojoj listi nekoliko darova Duha (1Kor. 12), Pavle spominje dar „različitih jezika.“ To nije ista stvar kao govorenje jezicima kada neko prima Svetog Duha. To je dodatna mera, dublji hod u Duhu za one koji već govore jezicima, baš kao što je i „dar vere“ za one koji već imaju veru. Treba napomenuti da Pavle nikada ne kaže da „govorenje jezicima jeste dar.“ On je znao bolje. „Različiti jezici“ jesu dar.

Mnogi hrišćanski propovednici su pokušali da opravdaju svoj nedostatak Duha kroz učenje da govorenje jezicima jeste dar koji su samo neki u telu Hristovom primili. Nemoj progutati taj otrov, prijatelju moj. Dar različitih jezika jeste ono što je dato samo nekima. A što se tiče govorenja jezicima, svaki član tela čini to, zato što svaki član tela ima Duha Božijeg koji svedoči kada ulazi. Mnogi su primili Svetog Duha i mole se jezicima neprestano, ali je samo nekolicina primila dar „različitih jezika“.

Govorenje jezicima kroz osobu jeste Božije svedočanstvo da je On dao Svog Duha toj osobi. To je Božiji znak novog rođenja. Svaka nanovo rođena osoba govori jezicima (ili ima „mucajuće usne“) u početnom trenutku svog novog rođenja. Ako do sada nisi imao ovo iskustvo, molim te, nemoj shvatiti ovu poruku kao ponižavanje tvoje vere u Isusa. Ona to nije. Bilo je iskrenih sledbenika Hristovih i u dane apostola koji nisu primili Svetog Duha sve dok neko nije došao i „naučio ih tačnije putu Gospodnjem.“ Krštenje Svetog Duha je za tebe, kao i mi. Neophodno je da znaš da ništa osim krštenja Svetog Duha neće očistiti tvoju dušu. Krštenje Svetim Duhom jeste ono što čoveka čini članom tela Hristovog (1Kor. 12:13), i krštenje Svetim Duhom jeste ono što spira sa naših srca mrlje greha (Dela 22:16), uklanjajući čak i želju za grehom iz srca čovečijeg. Krštenje Duha jeste iskustvo koje čoveka čini novim stvorenjem u Hristu Isusu, spremnog da živi u večnosti među svecima.

 

          Izvor: Isaiah58.com

 

 

Kontakt: mail[et]putgospodnji.com