Put Gospodnji

Формула крштења: у име Исуса

Дејвид К. Бернард[1]

„А Петар им рече: Покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење гријехова; и примићете дар Светога Духа...“ (Дела 2:38)

Правилно хришћанско крштење јесте крштење у име Исуса. То значи да, за време чина крштења водом, треба призивати име Исусово.

Библијско учење

Књига Дела апостолских садржи пет примера крштења у име Исуса Христа док нам с друге стране различита небиблијска учења предлажу друга имена и формуле у вези са крштењем.  У наставку наводимо шест непобитних указа на крштење у име Исуса Христа:
1) После прве проповеди цркве Новог завета Петар  је уз подршку осталих Апостола заповедио свима да се крсте у име Исуса Христа (Дела 2:14, 37-38). И они, који су прихватили реч, крстили су се сагласно датој заповести (Дела 2:41).
2) Након што су Самарјани поверовали Филиповој проповеди, у којој им је он благовестио о имену Исусовом, они су се крстили „у име Господа Исуса“ (Дела. 8:12, 16).
3) Након што је Корнилије заједно са својим укућанима примио Светога Духа, Петар „им је заповедио да се крсте у име Исуса Христа“ (Дела 10:48).
4) Када је Павле срео неколико ученика Јована Крститеља у Ефесу, питао их је о њиховом крштењу. Разјаснивши да су били крштени само Јовановим крштењем, он их је поново крстио, али сада у име Господа Исуса (Дела 19:5).
5) Сам Павле се крстио у име Исуса, јер му је Ананија рекао: „Устани и крсти се, и спери гријехе своје, призвавши име Господа Исуса“ (Дела 22:16).[2]
6) Као додатак овој петорици примера у 1 Кор. читамо, да су Коринћани били крштени у име Исуса Христа. Црква је била пуна подела – неки су говорили да су следбеници Павла, неки – Петра, други – Аполоса, трећи – Исуса. Павле их је прекоревао говорећи: „Зар се Христос раздијели? Да се Павле не разапе за вас? Или се у име Павлово крстисте?“ (1 Кор. 1:13). Очигледно, одговор који се намеће на то питање јесте: „Не, крстили смо се у име Исуса“. Будући да су се Коринћани крстили у име Исуса Христа, а не Павла, они су и припадали Христу, а не Павлу. Речи Павла могуће је било схватити овако: Исус је умро за Своју Цркву, и Црква је крштена у Његово име, и зато треба да се обједини под Његовим именом.  Да црква у Коринту није била крштена у име Исуса, онда аргумент Павлов не би имао никаквог смисла.
    Из ових шест навода закључујемо да је апостолска црква увек крстила у име Исуса. Сви верујући, било да су Самарјани, Јевреји или Незнабошци, –  крстили су се у име Исуса Христа.

Погребење са Исусом

Крштење јесте погребење са Христом, тј. поистовећивање са Његовом смрћу и погребењем. Само је Исус умро и био погребен за наше грехе, зато и крштење треба да буде у Његово име.

Поистовећивање са Исусом

Крштење јесте лично поистовећивање са Исусом, зато што се крстимо у Исуса Христа (Рим. 6:3; Гал. 3:27). Ми смо крштени у Његово име, да би изобразили Исуса у себи, примивши Његово име на себе. Да би постали део тела Христовог, ми треба да примимо на себе име Христово.
    У време Старог завета Бог је говорио о храму као о месту где је пребивао Он Сам (3 Цар.8:29). У време Новог завета Божји храм представља Црква (1 Кор. 3:16-17), зато она треба да носи Његово име. Свети, о којима говори књига Откривења, као што видимо, имали су на челима својим написано име Бога (Откр. 3:12; 14:1; 22:4).
    Један од хришћанских аутора пише: „Име човека означава његову личност, власт и силу, тако да крштење у име Господа Исуса Христа означава учешће у Његовој личности, власти и сили. Крстити се у име Исуса значи постати грађанин и члан Његовог Царства“. Крштење нас поистовећује са Христом, чини нас Његовим „поседом“ и отвара нам доступ Његовом телу, које јесте Црква. Хоћемо ли занемарити крштење у име Онога Који је умро за нас, чији драгоцени „посед“ постајемо призивајући Његово име?

/.../

Опраштање грехова у име Исуса Христа

Крштење ради опраштања грехова и име Исуса нераскидиво су повезани. О томе говори Петар: „Јер нема другога Имена под небом данога људима којим бисмо се могли спасти.“  (Дела 4:12). Он такође проповеда: „За њега свједоче сви пророци да ће Именом његовим примити опроштење гријеха свако ко вјерује у њега.“ (Дела 10:43). „И биће да ће се спасти сваки који призове име Господње.“  (Дела 2:21). Ананија указује право на везу имена Исусовог са спирањем грехова у време крштења: „И сада шта оклијеваш? Устани и крсти се, и спери гријехе своје, призвавши име Господа Исуса“ (Дела 22:16).

Власт и сила имена

Један хришћански аутор пише: „Призивати име Исуса – значи призивати Његову помоћ и покровитељство“. Када нам је неопходно јављање Божије силе, тада можемо прибегнути к имену Исуса Христа. Призивање имена Исусовог означава присаједињење  к оној власти, која стоји иза тог имена. Када призивамо име Исуса, тада се уздајемо у Његову силу и ауторитет. Ево неколико примера:
1) Исус је рекао: „Дата Ми је свака власт на небу и на земљи. Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“ (Мат. 28:18-19).
2) Суд Синедриона упитао је Петра и Јована, којим су именом они чинили исцељења: „Каквом силом и каквим именом сте учинили то?“ (Дела 4:7). Петар је одговорио: „Именом Исуса Христа Назарећанина“ (Дела 4:10).
3) Господ је обећао: „Све што затражите у име Моје, учинићу“ (Јн. 14:14).
Бог нам даје доступ к Његовој сили и власти када почнемо призивати Његово име кроз веру (Дела 3:6, 16). За време чина крштења водом ми призивамо Његово име, уздајући се у Његову силу, која свршава своје невидљиво духовно дејство.

Чините све у име Исуса

„Све што чините речју или делом, све чините у име Господа Исуса Христа, благодарећи кроз Њега Богу и Оцу“ (Кол. 3:17). Крштење се састоји из речи и дела, тако да се овај стих односи на њега. Свакако, ми не произносимо увек име Исусово пред сваким поступком или исказом.  Овај стих, пре свега, означава да све чинимо и говоримо влашћу и силом Исуса Христа, као Његови представници, Његови ученици, у свему се уздајући у Њега.
    Када долази до неког важног духовног тренутка, где треба призвати име Исуса Христа, тада је овај стих примењив у дословном смислу. Ми се молимо, изгонимо демоне, полажемо руке на болесне у име Исуса Христа, изговарајући то име устима. Крштење водом овде не може бити изузетак. Онај ко хоће да буде представник и следбеник Христов, тај ће се, испуњавајући Кол. 3:17, крстити у Његово име.

Име Исусово је изнад сваког имена

Крштење јесте веома важан духовни чин, који захтева призивање имена Божијег. Најмоћније, највеће и најузвишеније, пуно откривење имена, које је Бог икада открио људима јесте име Исусово. „Зато и Њега Бог високо уздиже, и дарова му име које је изнад свакога имена. Да се у име Исусово поклони свако кољено што је на небесима и на земљи и под земљом“ (Фил. 2:9-10). У време крштења, несумњиво, дужни смо да користимо најузвишеније име. Ако сада добровољно не призивамо име Исуса Христа, доћи ће дан када ћемо бити приморани да признамо власт тога имена и да се поклонимо пред њим.

Примање Исуса Христа као Спаситеља

Један писац каже: „Призивање имена у Писму било је обраћење ка своме Господу... Призивање имена означавало је заклетву преданости и верности своме Цару и Господу“. Крштење у име Исуса означава прихватање Њега за свога Господа и Спаситеља.
    Након што је Петар проповедао, да је Исус био Господ и Христос, он је заповедио да се крсте у Његово име (Дела 2:36-38). Када су слушаоци прихватили и сагласили се са господством и месијанством Исуса Христа, онда су се крстили (Дела 2:41). Када су Самарјани прихватили вест о Исусу, онда су се крстили у Његово име (Дела 8:12, 16). Обраћење Јованових ученика особито је значајно у том смислу. Павле им је рекао: „Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да вјерују у Онога који долази за њим, то јест у Христа Исуса. А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса“ (Дела 19:4-5). Будући поново крштени, али сада у име Исуса, они су показали своју веру у Њега и признали Га за Месију, Господа, Спаситеља, завршивши тиме  Јованово служење.

Прихватање Исуса за пуноћу Божију

Крштење у име Исуса Христа представља нашу веру у пуноћу Божанства у Исусу, и у то, да се све што нам је потребно налази у Њему. „Јер у Њему обитава сва пуноћа Божанства телесно, и ви сте испуњени у Њему“ (Кол. 2:9-10). Павле је повезивао ово учење са крштењем водом, будући да два стиха касније говори: „Пошто се с Њим погребосте крштењем“  (Кол. 2:12). Ми признајемо Исуса не само за свог Спаситеља, него за Бога и Спаситеља (2 Петр. 1:1; Јуд. 25). Ми признајемо Њега за једини пут ка Богу (Јн. 14:6-11). Крштење у име Исуса Христа истиче божанску пуноћу Исуса и Његову апсолутну улогу у нашем спасењу.

Не магијско заклињање

Име Исусово није магијско заклињање. Ваздух који трепери од изговорених речи не даје опроштење грехова и не привлачи некакве чудотворне силе. Међутим када призивамо име Исусово са вером, тада Сам Исус почиње да делује. Његово име представља Његово присуство и делатност. Дужни смо да имамо личну веру у Исуса, да би Његово име имало за нас дејство (Дела 3:16; 10:43). Синови Скеве нису могли да изгнају демоне, иако су призивали име Исусово, јер нису имали лични однос са Њим и веру у Њега (Дела 19:14-17).
    То што име Исусово није магијско заклињање, нипошто не мења неопходност усменог произношења тога имена. Петар се молио за хромог, говорећи : „У име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи“ (Дела 3:6). И када је човек проходао, Петар је објаснио: „И ради вјере у име Његово ... утврди га име Његово“  (Дела 3:16). Зато призивање имена треба да прати вера. Немогуће је радзвојити унутрашњу веру од послушности Речи Божијој. За време крштења, када призивамо име Исуса, као што нам заповеда Његова Реч, Он долази и опрашта нам грех.

За све народе

Било је истакнуто мноштво аргумената, да би се избегло или заобишло учење о крштењу у име Исуса. На пример, неки говоре да су се само Хришћани-Јевреји крстили у име Исуса, да би, наводно, истакли признање Њега као Месије. Међутим ова тврдња не одговара Писму. Самарјани, који су били пола незнабошци, такође су се крстили у име Исуса Христа. Корнилије, италијански капетан, није био јеврејски прозелит (Дела 11:18, 45; 11:1-3, 18). Осим тога сетимо се како су јеврејски обраћеници роптали на Петра због тога што је ишао незнабошцима.  „А кад чуше ово заћуташе, и слављаху Бога  говорећи: Заиста и незнабошцима даде Бог покајање за живот“  (Дела 11:18). Прозелити су присуствовали у дан Педесетнице том познатом догађају (Дела 2:10), осим тога, један од седам ђакона био је прозелит (Дела 6:5). Такође, други незнабошци, као што су Коринћани, такође су били крштени у име Господа Исуса.
    Сви покушаји да се оправда коришћење две различите формуле крштења осуђени су на пропаст. Библија одређује само једно хришћанско крштење. Немогуће је, да Бог за једне одреди једно крштење, а за друге – друго, зато што Бог није лицемер (Дела 10:34). Не може бити, да у једно време историје Црква крсти на један начин, а у друго време на други начин. Различитих видова крштења не може бити. У Новозаветној цркви постоји само једно крштење.

/.../

Закључак

Као закључак, наводим следеће разлоге, из којих је неопходно крстити у име Исуса Христа:
1) Библија указује само на ту формулу, и на ни једну другу.
    - У Мат. 28:19 даје се та формула;[3]
    - Апостолска црква придржавала се те формуле (Дела 2:38; 8:16; 10:48; 19:5; 22:16; 1 Кор.1:13).
2) Крштење јесте погребење са Исусом, а не са неким другим (Рим. 6:4; Кол. 2:12).
3) Крштење јесте „облачење у Христа“ (Рим. 6:3; Гал. 3:27), и Његово име, које се изговара над нама, говори о нама као о Његовом поседу.
4) У време крштења прихватамо ново име – име породице Божије – као део нашег рођења с више, усиновљења, духовног обрезања. Име духовне Божије породице јесте Исус (Еф. 3:14-15).
5) Крштење је намењено опраштању грехова (Дела 2:38), а име Исусово јесте јединствено име кроз кога то можемо задобити (Дела 10:43).
6) У имену Исусовом садржи се сва сила и власт Божија (Мат. 28:18; Дела 4:7-10). Када призивамо Његово име са вером, тада нам се отвара доступ к Његовој сили и власти (Дела 3:6, 16).
7) Све што чинимо речју или делом, дужни смо чинити у име Исуса Христа (Кол. 3:17), а крштење, као што је познато, састоји се из речи и дела.
8) Име Исусово јесте најузвишеније од свих људима познатих имена Божијих, и пред тим именом ће се поклонити свако колено (Фил. 2:9-11).
9) Крштење јесте део нашег спасења, а име Исусово – јединствено име, којим задобијамо спасење (Дела 4:12).
10) Крштење у име Исусово показује нашу апсолутну веру у Исуса, као нашег Спаситеља, кроз Кога добијамо доступ к Богу (Јн. 14:6-11).
11) Оно сведочи о нашој вери у то, да се пуноћа Божија јавила у Исусу Христу (Кол. 2:9).
12) Кроз име Исусово Бог открива Себе у Новом завету (Мат. 1:21; Јн. 5:43; 14:16).
13) Крштење у име Исусово сведочи о нашем поштовању према Речи Божијој, стављању ње испред предања и послушности њему.
    Управо из ових разлога је крштење у име Исусово толико неопходно. Зашто онда неки одбијају да користе то име? Зашто многи оклевају или не желе да прихвате име Онога, Који је умро за њих? Зашто многи одбацују Његово спасоносно име, које је изнад сваког имена?

 


[1] Дејвид К. Бернард учи модализму – да Бог јесте предвечно једна личност а не три, што није хришћанско библијско учење. Међутим, у вези крштења (водом и духом) Бернард исправно учи због чега објављујемо одабране делове његовог текста. Групе као што је његова су у древној цркви биле познате као „Савелијани“, „Модалисти“, „Патрипасијани“. Оне су сачувале правилну форму крштења али не и правилно схватање Бога, док с друге стране њихови главни противници још од времена древне цркве – „Православни“, „Католици“,  нису сачували правилну форму крштења али јесу правилно схватање Бога. Будући да желимо само истину, која је расејана у деловима по разним хришћанским групама и деноминацијама, не одбијамо да као пчела у потрази за нектаром слећемо на различите цветове, и прихватамо је са различитих и чак супротстављених страна. – нап.прир.
[2] Тако стоји, на пример, у Острошкој библији:

Острошка библија

[3] Постоје сведочанства да изворни текст Мат. 28:19-20 није садржао речи: „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповједио“, већ следеће: „Идите и у име Моје учините ученицима све народе, учећи их да држе све што Сам вам заповедио“ – нап.прир.

 

 

Контакт: mail[et]putgospodnji.com