Put Gospodnji

Историјска сведочанства[1]


Дела апостолска

При рођењу цркве Петар је проповедао прву поуку, и у Делима 2:38 он је изложио новозаветни план спасења, тачно онако како је био научен Исусом:
1) покајти се за све своје грехове,
2) бити крштен погружењем у воду у име Исуса Христа ради опроштаја грехова,
3) задобити с неба послани дар Духа Светога.
Обратимо пажњу да у Делима 2:38 (као и у Делима 8:16, 10:48, 19:5) спасоносно име, употребљено при крштењу водом, јесте Исус.

Римске катакомбе

Г. В. Роси је 1868 г. писао, да су у катакомбама (подземним гробницама у Риму) била пронађена изображења Петра, која га представљају како пробија стену, из које теку воде очишћења "кроз крштење у име Исуса Христа".

Климент Римски

Климент Римски, најближи сарадник Павлов и највољенији ученик Петров, писао је 96 г.: "И сада може свевидећи Бог и Господар духова и Господ сваког тела, Који је изабрао Господа Исуса Христа, и нас да кроз Њега учини Својим сопственим народом, да  би даровао свакој души, над којом је призвано Његово прекрасно и свето име..."

Највероватније је да је то "призивање" или произношење имена происходило при крштењу водом. У Јак. 2:7 израз "прекрасно име, произнешено над вама" јесте сличан израз, будући да у грчком језику превод речи "произнешено" (epikaleomai) има значење "призивања". Употребљавање божанског имена при крштењу водом је важно. Климент је jасно указивао на име Исус у изразу "његово прекрасно и свето име".

Јерма

О крштењу водом у име Исуса, такође читамо и у Пастиру Јермином. Аутор, Јерма, био је, како је саопштено, рођени брат епископа римског Пија. Јерма се придржавао апостолске традиције, будући учеником Павла. Међутим, ако је он живео у време епископа Пија (140-154 г.), онда је он био веома млад (дечак) за време Павловог служења. Датирање Пастира простире се од 100 до 135-40 г.
/.../
Јерма је био веома популаран и уважаван, тако да се у многим црквама Пастир читао упоредо са Писмом. Иринеј је признавао Јерму, али Тертулијан није.

Јерма је, исто као и [првобитна - нап.прир.] Римска црква, веровао у крштење у име Исуса: "То су они, који су слушали реч и били спремни да се крсте у име Господа; али узимајући у обзир велику светост, коју захтева истина, удаљили су се па онда дошли опет после својих греховних страсти".
/.../
Дела Павла и Текле

Апокрифни спис Дела Павла и Текле, написан у Малој Азији (око 160 г.), користи речи "у име Исуса Христа" као формулу за крштење водом. То коришћење показује да је та формула била прихваћена током тог периода и да се грчки изговор Iesous [Исус] користио:

>>34 Онда су биле пуштене на њу многе звери, док је она стајала испруживши своје руке и молила се. И када је свршила своју молитву, окренула се и угледала велики базен пун воде, и рекла: Није ли сада време када треба да оперем себе. И бацила се у њега, говорећи: У име Исуса Христа крштавам себе за последњи дан. И све жене видевши то и сав народ плакао је говорећи: Немој се бацати у ту воду: чак је и гувернер плакао што ће тако велику лепоту туљани прождрети. Али она се бацила у воду призвавши име Исуса Христа; и туљани ослепљени блистањем огња муње, испливали су мртви на површину воде. И око ње био је облак ватре, тако да нити су је звери могле дотаћи, нити је могла бити виђена нага.<<

Консензус истраживача

Научници признају да је краћа формула "у име Исуса Христа" старија, и да је зато то била апостолска формула. Базелски професор К. Р. Хагенбах 1883 г. писао је о речима, које се користе при крштењу: "Крштење у име једнога Христа је по свему судећи древније, него у име три личности Тројице". Не поставља се никакво питање у вези са коришћењем дате формуле. Познати историчар Артур К. Мак-Гиферт је 1889 г. писао: "У вези са тринитарном формулом у име Оца, Сина и Светога Духа, која је касније постала у цркви свеопштом, немамо трагова у Новом завету, осим јединог у Мт. 28:19... Када и како се та формула појавила, не знамо... Она је била у општој употреби средином II века".
/.../
Професор Чикашког универзитета Џорџ Гиљберт је 1907 г. приметио: "Карактеристично је да је Петар говорио о крштењу у име Исуса Христа, а не као код Матеја 28:19 у име Оца, и Сина, и Светога Духа. Само крштење у име Исуса јесте формула која се среће у књизи Дела апостолских и у посланицама Новог завета".
/.../
Евсевије Кесаријски

Фред Конибеар, познати научник XIX века, отишао је још даље у покушају да докаже да Мт. 28:19 није оригинал. Узимајући у обзир да је Евсевије Кесаријски имао доступ највећој хришћанској библиотеци IV века, он је проучио дела Евсевија и нашао код њега седамнаест случајева цитирања Мт. 28:19 на следећи начин: "Идите, и учините ученицима све народе у Моје име, учећи их да држе све што сам вам заповедио".

Коментари Евсевија на тај део говоре да "у име Моје" значи у име Исуса. Дакле, Конибеар је сматрао, да Евсевије није знао ни за какву другу форму Мт. 28:19, све док није посетио Никејски сабор (325 г.). Затим, после Никеје, Евсевије је почео да користи тринитарну варијанту Мт. 28:19.
/.../
Филаделфијска црква

Господ је хвалио филаделфијску цркву око 96 г., зато што су држали реч и нису се "одрекли имена Његовог" (Откр. 3:8). Постојао је само један пут којим су могли да се одрекну имена Господњег – да га избаце из формуле крштења.
/.../
Јустин Мученик

Јустин је познавао Мт. 28:19 само као "у име Моје"

Код Јустина Мученика (дела око 130-140 г.н.е.) постоји место, које се од стране више научника сматрало указом на Мт. 28:19. То место налази се у "Диалогу Јустина с Трифуном": "Бог још није учинио суд, будући да Он зна да и данас људи постају 'ученици у име Његовог Христа', они остављају стазу заблуде и исто добијају таланте у зависности од достојанства свакога, и просвећују се именом овога Христа". У почетку су ове речи биле одбациване од стране многих научника и богослова. Они их нису сматрали указом на Мт. 28:19 зато што ту одсуствује позната тринитарна формула крштења! Међутим, крајем 19. столећа, након што је дословни текст Евсевија постао познат, тај проблем у вези са дословним текстом код Јустина Мученика је отпао, код кога је, по свему судећи, око 140 г. н.е. био исти онај текст Јеванђеља по Матеју, као и код Евсевија између 300-340 г.н.е. (превод из: Artikel von F.C. Conybeare in The Hibbert Journal von Oktober 1902, стр. 106)

Афраат

Постоји још један сведок чије је сведочанство неопходно узети у обзир. То је Афраат, сиријски (арамејски) отац цркве, који је писао између 337-345 г.н.е. Он на следећи начин цитира тај стих у званичној форми: "Учините ученицима све народе и они ће веровати у Мене". Ове последње речи као да представљају указ на дословни текст Евсевија "у име Моје". Било како било, оне у сваком случају не садрже израз који постоји у Textus Receptus да се крсти у име Тројице. Да је ово место, које се налази код Афраата, једино које се разликује у цитирању, онда би се могло сматрати да је овде реч о нетачном или неповезаном облику цитата, међутим имајући у виду слична места код Евсевија и Јустина то није могуће. (превод из: Artikel von F.C. Conybeare in The Hibbert Journal von Oktober 1902, стр. 107).
/.../
Римски епископ Стефан

Римски епископ Стефан (254-57 г.) је као и до тада допуштао коришћење имена Исус при крштењу водом, изјављујући да је та краћа форма древнија. Кипријан се није слагао са њим и захтевао је прекрштавање свих који су били крштени у име Исуса, када би приступали католичкој цркви.
/.../
Келтска црква

Конибеар је установио да је у VII  веку цела "Келтска црква", која је већ била тринитарном, била изопштена од стране римског папства, зато што су сачували крштење у име Исуса![2]

 

 

 


[1] Историјска сведочанства o изворности крштења у име Исуса Христа, сакупљена на једном месту, на основу списа Вилијама Б. Хаљфанта и Волфгана Шнајдера. - нап.прир.
[2] Аутор каже "већ била тринитарном" чиме хоће да укаже читаоцу да та црква раније није исповедала Св. Тројицу а да је у том периоду историје "већ" дошло до промене, па је тада исповедала. Међутим нигде не наводи доказе за то "већ", односно за то да та црква није одувек била тринитарном. Такав начин представљања ствари проистиче из заблуде модалиста да је правилна формула крштења "у име Исуса Христа" од почетка новозаветне историје била својствена само модалистима-антитринитарцима а не и тринитарцима. Они на такав начин покушавају да је присвоје само себи; да је учине само својом карактерном одликом, а што у ствари нема основа у стварности. Истина, пак, јесте следећа – aпостолска новозаветна црква је од свог самог почетка истовремено исповедала и Св. Тројицу и крштавала "у име Исуса Христа" - прим.прир.

 

 

 

Контакт: mail[et]putgospodnji.com