Put Gospodnji

Marija, bezgrešna majka Božija?

Uvod

Ovaj spis upućen je Hrišćanima, a to znači onima koji već veruju u Isusa kao Mesiju i Boga, zbog čega Njegovo božanstvo nećemo podrobno dokazivati. Ono što je sporno medu Hrišćanima jeste da li je Marija, koja je Isusa Hrista besemeno začela Duhom Svetim i rodila, bila bezgrešna ili nije. Da li je imala prvobitni greh i druge grehove? Da li se mesta Sv. pisma koja govore o grešnosti čovečijoj odnose i na nju? Kakva je Marija bila ako se Bog rodio od nje grešna ili bezgrešna?

Majka Božija – Bogorodica

Prvo ćemo ukratko navesti neka mesta Svetog pisma koja svedoče o tome da onaj koji se rodio od Marije jeste Bog, i da Marija zaista jeste Bogorodica.

Zato će vam sam Gospod dati znak: eto djevojka će zatrudnjeti i rodiće sina, i nadjenuće mu ime Emanuilo (= jevr. “Bog sa nama”)” - Isaija 7:14

Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: divni, savjetnik, Bog silni, otac vječni, knez mirni.” - Isaija 9:6

Reče Gospod Gospodu mojemu: sjedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojima.” - Psalam 110:1

A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji medu tisućama Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od početka, od vječnijeh vremena.” - Mihej 5:2

U početku beše Reč i Reč beše u Boga i Reč beše Bog … I Reč postade telo i nastani se među nama” - Jn. 1:1, 14
Kao i stih 18 iste prve glave Jevandelja po Jovanu koji u tri grčka kao i u aramejskom izvorniku glasi: “Boga niko nije vidio nikad: Jedinorodni Bog koji je u naručju Oca, on ga objavi”.

I otkud meni ovo da dode mati Gospoda mojega meni?” - Lk. 1:43

Na ovim kao i na drugim mestima Svetog pisma govori se da će se Mesija roditi od device i da će biti ne samo čovek nego i Bog. To znači da majka koja ga je rodila jeste Majka Božija - Marija majka Isusova.

Neće ući u njega ništa nečisto

Bog je od tela Marijinog napravio svoje sopstveno ljudsko telo, od duše Marijine svoju sopstvenu ljudsku dušu. Da li je onda to telo i ta duša Marijina mogla imati greha u sebi kada se Bog sa njom sjedinio i od nje napravio svoju sopstvenu dušu i telo? Da li je ta “zemlja”, taj “materijal” mogao biti pokvaren na bilo koji način? grešan na bilo koji način?

Opisujući nebeski Jerusalim, u kome prebiva sam Bog, Biblija kaže da je on izgrađen od najdragocenijeg kamenja i od čistog zlata i još da taj grad ne potrebuje sunca ni meseca da mu svetle jer ga slava Božija osvetli i da svetlost njegova jeste Jagnje – Isus Hristos, Jedinorodni Bog (Otkr. 21:18-23). A zatim kaže: “I neće ući u njega ništa nečisto, ni koji čini gadost i laž, nego samo zapisani u Jagnjetovoj Knjizi života” (Otkr. 21:27)
Pitamo, ako u Nebeski Jerusalim ništa nečisto ne može ući zbog slave Božije koja ga osvetljava a ta slava jeste Jagnje – Isus Hristos, Jedinorodni Bog, kako je moguće da u tog istog Jedinorodnog Boga, kroz ovaploćenje uđe grešna, pokvarena zemlja i od nje bude formirana Njegova ljudska priroda? Svakako da nije moguće. Ovo mesto Svetog pisma to na najdirektniji način govori – “i neće u njega ući ništa nečisto”. Nebeski Jerusalim je svet zbog Jagnjeta koji ga osvetljava, a nije Jagnje sveto zbog Nebeskog Jerusalima, i ako u Nebeski Jerusalim ne može ništa nečisto ući koliko pre ne može ništa nečisto ući u samo Jagnje Božije kroz ovaploćenje (vidi Mt. 23:16-19).

O istoj toj slavi i svetlosti Jagnjeta – Jedinorodnog Boga – govori se i u opisu preobraženja Isusovog na gori Tavor, što znači da je On tu istu slavu i svetlost i svetost imao još dok je bio na zemlji pre vaskrsenja i vaznesenja na Nebo, samo je bila prikrivena: “I preobrazi se pred njima i zasija se lice njegovo kao sunce, a haljine njegove postadoše bijele kao svetlost” (Mt.17:2). U Isusu je podjednako prebivala “punoća božanstva telesno” (Kol.2:9) i pre vaskrsenja i posle, što znači da onoliko koliko u njegovo božansko prisustvo ništa nečisto ne može ući na Nebu ništa manje u njegovo božansko prisustvo ništa nečisto ne može ući ni dok je bio na zemlji. A očovečenje Jedinorodnog Boga jeste čin ulaska čovečanske prirode u najprisniju zajednicu sa Bogom, u najprisnije prisustvo Božije, zbog čega ta ljudska priroda ne može nikako biti nečista jer je pisano: “neće ući u njega ništa nečisto”.

Ono što ulazi u prisustvo Božije mora biti sveto, bezgrešno, zato što Bog jeste svet, bezgrešan: “Budite sveti, jer sam ja svet” (1Petr.1:16). “Ja sam gospod Bog vaš; zato se osvećujte i budite sveti, jer sam ja svet” (3Moj.11:44).

Zato je Marija morala biti bezgrešna i dušom i telom inače ne bi moglo doći do ovaploćenja Božijeg a samim tim ni do iskupljenja i spasenja čoveka. Odricanje bezgrešnosti Marijine u stvari nije ništa drugo do odricanje božanstva Isusovog. Jer ako Marija nije bila bezgrešna onda Bog nije mogao da se ovaploti i Isus onda nije Bog.

Novi Adam

Marija, majka Božija, morala je biti bezgrešna i zato što Biblija uči da Adam jeste slika njenog sina Isusa Hrista, Jedinorodnog Boga:  “Ali smrt carova od Adama do Mojsija i nad onima koji ne sagrešiše sličnim prestupom kao Adam, koji je slika Onoga koji će doći.” (Rim. 5:14)
Na koji je to način Adam bio “slika” to jest “sličan” Novom Adamu? Po grehu koji je počinio? Sigurno da ne, jer je Isus upravo morao biti bezgrešan da bi bio spasitelj od večnog ropstva grehu i smrti. Onda ostaje jedino da je Adam slika Novog Adama – Isusa, po načinu svoga stvaranja i po tome što je rodonačelnik novog čovečanstva. I kao što je Adam stvoren besemeno od rajske, bezgrešne zemlje, tako je i Novi Adam - Isus, da bi bio lik na koji je upućivala Adamova slika,  morao biti isto tako stvoren besemeno,  od rajske, bezgrešne zemlje. Onaj Stari, budući slika, od doslovne zemlje a ovaj Novi, budući sami lik, od oduševljene žive zemlje – Marije Bogorodice.

Nova Eva

Marija Bogorodica morala je biti bezgrešna i zato što Biblija uči da ona jeste Nova Eva odnosno žena kroz koju će đavo biti pobeđen:
Pošto muž ne bi sazdan radi žene nego žena radi muža” (1Kor 11:9) Koji to muž ne bi sazdan radi žene?  Svakako, Adam. I koja je to žena bi sazdana radi muža? Svakako, Eva: “I reče gospod Bog: nije dobro da je čovjek sam; da mu načinimo druga prema njemu … I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu” (1Mojs 2:18,22) Zato kad Apostol u stihu 12 iste 11. glave 1.Korinćanima, dalje kaže: “Jer kao što je žena od muža, tako je i muž kroz ženu” jasno je da ta žena koja je od muža jeste Eva a da ta druga žena kroz koju je muž jeste Nova Eva – Marija, kroz koju se Isus Hristos ovaplotio. Biblija, tako, jasno pravi paralelu između Eve i Marije, Stare Eve i Nove Eve.

O toj ženi je prorokovano još na početku Biblije:
 “…I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između sjemena tvojega i sjemena njezina ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati.” (1Moj 3:15)
Seme ženinino jeste Isus Hristos što znači da žena o kojoj je reč jeste Marija, majka Isusova: “Avraamu pak i sjemenu njegovu rečena biše obećanja; ne kaže: i sjemenima, kao za mnoge, nego kao za jedno: i sjemenu tvojemu, koje je Hristos.” (Gal. 3:17)

Ta ista žena se pominje opet i na kraju Biblije:
I znak veliki pokaza se na nebu: Žena obučena u sunce, i mjesec pod nogama njezinim, i na glavi njezinoj vijenac od dvanaest zvijezda, I ona bješe trudna, i vikaše od bolova mučeći se da rodi. I pokaza se drugi znak na nebu, i gle, velika crvena aždaja koja imaše sedam glava i deset rogova; i na glavama njezinim sedam kruna; i rep njezin vuče trećinu zvijezda nebeskih, i baci na zemlju. I aždaja stade pred ženom koja treba da rodi, da kada rodi proždere dijete njeno. I rodi muško dijete, koje će napasati sve narode palicom gvozdenom; i dijete njezino bi uzeto k Bogu i prijestolu njegovu … I zbačena bi aždaja velika, stara zmija, koja se zove đavo i satana, koja zavodi svu vaseljenu, i zbačena bi na zemlji, i s njom zbačeni biše anđeli njezini” (Otkr. 12:1-5,9)

Važno je istaći da Biblija, u Knjizi postanja, kaže da je ta žena isto tako u “neprijateljstvu” sa zmijom kao i seme njezino.  U čemu se sastoji to neprijateljstvo prema zmiji? U neprijateljstvu prema grehu to jest u bezgrešnosti kojom je zmija i pobeđena. Dakle, Marija, Nova Eva, učestvuje u neprijateljstvu semena svoga Isusa, Novog Adama, odnosno ona je isto tako bezgrešna. Zato se i kaže u 12 glavi Otkrivenja da aždaja, stara zmija, koja se zove đavo i satana nije mogla da savlada ženu (Otkr 12:15-17). Kako je zmija savladala Evu? Kroz greh. A kako ta ista zmija nije uspela da savlada Novu Evu – Mariju? Pa isto kroz greh. Dakle, Stara Eva je imala prijateljstvo sa zmijom, odnosno, bila je savladana kroz greh, dok je Nova Eva – Marija bila u “neprijateljstvu” sa zmijom isto kao i seme njezino Isus – Novi Adam, odnosno, nije bila savladana kroz greh. Drugim rečima, Biblija uči da je Marija bila bezgrešna.

Zato i Isus Hristos, da bi pokazao da Marija, njegova majka po telu, jeste ta “žena” o kojoj je prorokovano još u vreme pada Adama i Eve, da će biti u “neprijateljstvu” sa “zmijom” isto kao i On, “seme” njezino, suprotno jevrejskim običajima svoju majku javno namerno naziva “ženom”: “I kad nesta vina, reče mati Isusova njemu: Nemaju vina. Isus joj reče: Šta hoćeš od mene, ženo? Još nije došao čas moj. Reče mati njegova slugama: Što god vam reče učinite” (Jn. 2:4)
A Isus vidjevši mater i učenika koga ljubljaše gdje stoji pored nje, reče materi svojoj: Ženo, eto ti sina! Potom reče učeniku: Evo ti majke! I od onoga časa uze je učenik k sebi.” (Jn. 19:26)

Dve vrste bezgrešnosti

Da bi se pravilno razumela bezgrešnost Marije Bogorodice, potrebno je reći da postoje dve vrste grešnosti kao i dve vrste bezgrešnosti:

Dve vrste grešnosti:
1. grešnost koja nije ostvarena (Adam i Eva pre pada; Marija)
2. grešnost koja je ostvarena (Adam i Eva posle pada)

Dve vrste bezgrešnosti:
1. bezgrešnost koja može biti izgubljena (Adam i Eva pre pada; Marija)
2. bezgrešnost koja ne može biti izgubljena (Hristos; Marija i svi ostali vernici posle duhovnog vaskrsenja)

Marija je bila grešna u prvom smislu odnosno bezgrešna u prvom smislu. Ali nije bila grešna u drugom smislu niti bezgrešna u drugom smislu. Kada ona kaže "… i obradova se duh moj Bogu spasitelju mome" (Lk.1:47) to znači da je Bog i nju kroz Hrista spasio, ali ne od druge vrste grešnosti nego od prve vrste grešnosti i darovao joj blagodaću svojom ne prvu vrstu bezgrešnosti koju je ona već imala nego drugu vrstu bezgrešnosti koju samo Bog ima i koju Bog kroz vaskrsenje daruje u Hristu i svim ostalim vernicima.

Kovčeg zaveta

Bog je naredio Mojsiju da Kovčeg zaveta koji je nosio u sebi slike Hristove (tablice zakona Božijeg tj. Reč Božiju, manu i procvetali žezal Aronov), mora biti napravljen od nepropadljivog drveta Sitima što oslikava buduću nepropadljivost to jest bezgrešnost Marijinu koja će nositi u sebi Novog Adama očovečenog Boga. Na njenu bezgrešnost ukazuje i to što je kovčeg zaveta morao biti prekriven i čistim zlatom, i spolja i iznutra, a zlato je najsjajniji metal koji istovremeno ne rđa, ne kvari se. Time je Bog ukazao da je ona od koje će se roditi ovaploćeni Bog, morala biti isto tako nepropadljiva bezgrešna; da je morala biti rajska bezgrešna zemlja ništa manje sveta od one prve od koje je stvoren Prvi Adam.

Stilske figure

Zbog svega napred rečenog, mesta Svetog pisma gde se govori da “nema nijednog pravednog čoveka” (Rimlj. 3:10) ili da “svi sagrešiše” (Rimlj. 3:21; 5:12) moraju biti tzv. stilska figura hiperbola, odnosno, ne mogu imati apsolutno, doslovno značenje.

Biblija na više mesta govori na način hiperbole. Na primer, u Delima 2:5 “svakog” ne znači doslovno svakog, nego predstavlja hiperbolu: “A u Jerusalimu boravljahu Judejci, ljudi pobožni iz svakoga naroda koji je pod nebom.” Da li to znači da su Judejci došli i iz naroda Aboridžina sa Tasmanije ili Polinezije, ili Indijanaca iz Amazonije, ili Eskima sa Grenlanda, ili Bušmana iz Afrike. Svakako da ne.

Isto tako, da li je Duh Sveti u dan Pedesetnice sišao doslovno na “svako” telo? “I biće u posljednje dane, govori Gospod, izliću od Duha mojega na svako tijelo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, i mladići vaši vidjeće viđenja, i starci vaši sanjaće snove” (Dela 2:17). Ne samo da Duh Sveti nije izliven na “svakog” čoveka uopšte gledano, nego nije izliven ni na svakog Judejca koji je tog dana bio u Jerusalimu. Izliven je samo na malu skupinu Jahošuinih učenika koji su se sabrali u sionskoj gornjoj odaji. Vidimo, dakle, da i ovde reč “svako” ne može imati doslovno značenje nego samo značenje stilske figure hiperbole.

Zatim, da li je Jevanđelje propovedano “svakom” stvorenju pod nebom (Kol.1:23)? Da li “svakom” ima doslovno značenje ili je reč o hiperboli? Svakako o hiperboli, jer ne samo da u vreme kad je Apostol pisao to mesto, Jevanđelje nije bilo propovedano svakom stvorenju, to jest, svakom mravu, svim ribama, svim medvedima, svim pticama itd. nego čak ni svim ljudima, kao npr. gore pomenutim Aboridžinima, Indijancima, Eskimima i Bušmanima.
Dakle, na ovim i na mnogim drugim mestima Starog i Novog zaveta, reč je ne o doslovnom značenju već o stilskoj figuri hiperboli.

Dokaz da reči “svi sagrešiše” jeste stilska figura je:

1.) Ako doslovno “svi” ljudi sagrešiše a Isus jeste isto čovek, onda ispada da i Isus sagreši. A ako sagreši onda nije Iskupitelj i Spasitelj. Na ovaj dokaz se često odgovara: “Ali Isus je Bogo-čovek a ne običan čovek zbog čega se to na njega ne može odnositi”. Na šta odogovaramo: Da, Isus jeste istinski Bog ali jeste i istinski čovek i ako se to “svi” doslovno shvati onda se mora odnositi i na Isusa, u suprotnom ispalo bi da on nije bio istinski čovek. Biblija naziva Isusa “Sinom čovečijim” i “Sinom Davidovim” i na dva mesta navodi njegovu čovečansku genealogiju sve do Adama. Dakle, ako to “svi” ima bar jedan izuzetak, a to je Isus, onda može imati i još jedan izuzetak koji jeste Marija. A gore smo videli da ne samo da može nego i da mora imati da bi spasenje uopšte moglo da se odigra.

2.) Drugi razlog koji dokazuje da to “svi” nema doslovno značene, odnosno, da jeste hiperbola jeste što se u Rimlj. 5:12 kaže da “kao što kroz jednoga čovjeka dođe na svijet grijeh, i kroz grijeh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagriješiše”. Dakle, kaže se da greh uđe u svet kroz “jednog” čoveka, što ako se doslovno shvati nije tačan iskaz. Greh je ušao u svet kroz Adama ali i kroz Evu, a to je “dvoje” a ne “jedan”. Tako, ako se ove reči Svetog pisma shvate doslovno, a ne kao stilska figura metonimija, ispada da apostol Pavle ne govori istinu nego neistinu koja protivreči Bibliji. Apostol svakako ne protivreči Bibliji zbog čega te reči moraju imati nedoslovno značenje, odnosno, moraju biti metonimija.

Apostola Pavla zaista često nije lako pravilno shvatiti zbog čega mnogi upadaju u pogrešna tumačenja njegovih reči na šta je upozorio još apostol Petar: “I dugotrpljenje Gospoda našega držite za spasenje, kao što vam i ljubljeni naš brat Pavle po danoj mu mudrosti pisa, kao što govori o ovome i u svima svojim poslanicama, u kojima su neka mesta teško razumljiva, koja neuki i neutvrđeni izvrću, kao i ostala Pisma, na svoju sopstvenu propast.” (2Petr.3:15-16).

Zaključak

Reči ap. Pavla da “svi” sagrešiše se pravilno razumeju samo ako se uzme u obzir cela Biblija, od početka do kraja, a ne samo reč “svi” (Rimlj. 3:21; 5:12), sama za sebe.
Videli smo da Biblija od svog početka, Knjige postanja, pa do svog kraja, Knjige otkrivenja, govori o ženi koja će biti u neprijateljstvu sa zmijom i koju zmija zato neće moći da savlada, odnosno, o ženi koja će biti bezgrešna, bez prvobitnog i svakog drugog greha, i koja će zato roditi Spasitelja – očovečenog jedinorodnog Boga.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


[1] “Teško vama, vođi slijepi, koji govorite: Ako se ko kune hramom, to nije ništa; a ko se kune zlatom hramovnim, kriv je. Bezumnici i slijepci! Jer šta je veće: zlato ili hram koji zlato osvećuje? I ako se ko kune žrtvenikom, ništa je to, a koji se kune darom na njemu, kriv je. Bezumnici i slijepci! Jer šta je veće: dar ili žrtvenik koji dar osvećuje?” (Mt.  23:16-19)


 

 

 

Контакт: mail[et]putgospodnji.com