Put Gospodnji

 

I.
Tačna hronologija Vaznesenja
pokazuje da se Vaznesenje dogodilo u 53. dan od Vaskrsenja,
što znači da Pedesetnica, koja je sledila Vaznesenju,
nikako nije mogla biti u 50. dan od Vaskrsenja

 

40 DANA

Preovlađujuće je tumačenje da je od Vaskrsenja Hristovog do Vaznesenja prošlo 40 dana a da je do Pedesetnice prošlo 50. To je, međutim, pogrešno tumačenje, suprotno Svetom pismu.

U Delima apostolskim kaže se da se Hristos do svog Vaznesenja javljao učenicima 40 dana:

1: Prvu sam ti knjigu napisao o svemu, o teofile, što poče isus i tvoriti i učiti.
2: do dana kad se vaznese, pošto duhom svetijem zapovjedi apostolima koje izabra, 
3: kojima i po stradanju svome pokaza sebe živa mnogijem i istinitijem znacima,
i javlja im se četrdeset dana, i govori o carstvu božijemu.
~ Dela apostolska 1

Piše "i javlja im se četrdeset dana", međutim, to ne znači da je od Vaskrsenja do Vaznesenja prošlo tačno 40 dana nego da se u vremenskom periodu između ta dva događaja, koje je trajalo više od 40 dana, Hristos javljao učenicima tokom posebnih 40 dana. Da je tako znamo po tome što je između prvog javljanja vaskrslog Hrista desetorici apostola sa kojima nije bio apostol Toma i drugog javljanja kada je apostol Toma bio prisutan prošlo sedam dana. To znači da broj dana od Vaskrsenja do Vaznesenja nije mogao biti manji od 40 + 7 = 47 dana.

24: a toma, zvani blizanac, jedan od dvanaestorice, ne bješe s njima kad dođe isus.
25: a drugi mu učenici govorahu: vidje smo gospoda. a on im reče: dok ne vidim na rukama njegovim rane od klinova, i ne metnem prst svoj u rane od klinova, i ne metnem ruku svoju u rebra njegova; neću vjerovati.
26: i poslije osam dana opet bijahu učenici njegovi unutra, i toma s njima. dođe isus kad bijahu vrata zatvorena, i stade među njima i reče: mir vam! 
27: zatim reče tomi: pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran. 
28: i odgovori toma i reče mu: gospod moj i bog moj. 
29: isus mu reče: zato što si me vidio, povjerovao si; blago onima koji ne vidješe a vjerovaše.
~ Jovan 20

Videćemo u nastavku da vreme od Vaskrsenja do Vaznesenja ne samo da nije moglo biti manje od 47 dana nego da je moralo biti veće i od 50 dana. Stoga, ne samo da se Vaznesenje nije dogodilo u 40. dan od Vaskrsenja nego se ni Pedesetnica nije dogodila u 50. dan od Vaskrsenja, kako se tradicionalno veruje.

PRVO JAVLJANJE

Tumačenje da se Hristos prvi put javio Jedanaestorici u sam dan Vaskrsenja 16. nisana, te da usled toga broj od 40 javljanja vaskrslog Hrista od Vaskrsenja do Vaznesenja treba početi brojati od samog dana Vaskrsenja – 16. nisana, zasniva se na utisku koji se na prvi pogled stiče kada se čita Lukino jevanđelje gde je to prvo javljanje Jedanaestorici, koje se u stvari dogodilo sedam dana kasnije u Galileji – 23. nisana, opisano odmah u produžetku sa opisom javljanja Kleope i Simona Jedanaestorici o tome da im se vaskrsli Hristos javio na putu za Emaus a što se dogodilo sedam dana ranije – 16. nisana. Ta dva opisa povezana su rečima „i dok oni ovo govorahu“:

33: i ustavši onoga časa, vratiše se u jerusalim, i nađoše okupljenu jedanaestoricu i one koji bijahu s njima.
34: koji govorahu: zaista ustade gospod, i javi se simonu.
35: i oni ispričaše šta bi na putu, i kako ga poznaše pri lomljenju hljeba.
36: i dok oni ovo govorahu, sam isus stade među njih, i reče im: mir vam!
~ Luka 24

I.

Takvo tumačenje je pogrešno zato što, tri mesta Svetog pisma izričito govore da će Petar i ostali apostoli iz kruga Jedanaestorice prvi put videti vaskrslog Hrista, ne tog istog vaskrsnog dana u Jerusalimu – 16. nisana, nego kasnije u Galileji. Dva puta je to rečeno ženama mironosicama od strane anđela, a jednom od samog vaskrslog Hrista lično:

1) 8: i izišavši brzo iz groba sa strahom i radošću velikom pohitaše da jave učenicima njegovijem. 
9: a kad iđahu da jave učenicima njegovijem, i gle, srete ih Isus govoreći: radujte se! a one pristupivši uhvatiše se za noge njegove i pokloniše mu se. 
10: tada im reče isus: ne bojte se; idite te javite braći mojoj neka idu u galileju; i tamo će me vidjeti.
 ~ Matej 28

2) 5: a anđeo odgovarajući reče ženama: ne bojte se vi; jer znam da isusa raspetoga tražite. 6: nije ovdje: jer ustade kao što je kazao. hodite da vidite mjesto gdje je ležao gospod. 
7: pa idite brže te kažite učenicima njegovijem da ustade iz mrtvijeh; i gle, on će pred vama otići u galileju; tamo ćete ga vidjeti. eto kazah vam.
~ Matej 28

3) 5: ušavši u grob vidješe mladića obučena u bijelu haljinu gdje sjedi s desne strane; i uplašiše se. 
6: a on im reče: ne plašite se, isusa tražite nazarećanina raspetoga; usta, nije ovdje, evo mjesto gdje ga metnuše. 
7: nego idite kažite učenicima njegovijem i petru da pred vama otide u galileju: tamo ćete ga vidjeti, kao što vam reče.
~ Marko 16

To znači da svako tumačenje hronologije od Vaskrsenja do Vaznesenja, koje govori da se Hristos prvi put javio jedanaestorici učenika istog 16. dana I. meseca u Jerusalimu, kada je i vaskrsao, a ne kasnije u Galileji, jeste pogrešno budući da direktno protivreči gore navedenim mestima gde se jasno kaže da će se taj prvi susret dogoditi kasnije u Galileji.

To je osnovni uvid na kome počiva čitavo zdanje pravilnog razumevanja hronologije od Vaskrsenja do Vaznesenja.

Iz toga dalje sledi da izraz „onaj prvi dan sedmice “ koji se pominje u Jovanovom jevanđelju jeste prvi dan sedmice – 23. nisan,  odnosno, 7 dana kasnije u odnosu na „prvi dan sedmice “ u koji je Hristos vaskrsao – 16. nisan:

19: a kad bi uveče onoga prvog dana sedmice, i vrata bijahu zatvorena gdje se bijahu učenici njegovi skupili od straha judejskoga, dođe isus i stade na srijedu i reče im: mir vam!
20: i ovo rekavši pokaza im ruke i rebra svoja. tada se učenici obradovaše vidjevši gospoda. 
21: a isus im reče opet: mir vam! kao što otac posla mene, i ja šaljem vas.
22: i ovo rekavši dunu, i reče im: primite duh sveti.
23: kojima oprostite grijehe, oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se.
~ Jovan 20

Apostoli, u 1. veku nove ere, nisu mogli fizički da stignu da, istog prvog dana nedelje – 16.I., doputuju u Galileju koja je najmanje 150 km udaljena od Jerusalima, zbog čega “taj prvi dan sedmice” mora biti 7 dana kasnije – 23. nisana.

U Matejevom jevanđelju se taj prvi susret opisuje sažeto:

16: a jedanaest učenika otidoše u galileju u goru kuda im je kazao isus. 
17: i kad ga vidješe, pokloniše mu se; a neki posumnjaše.
~ Matej 28

II.

Ako reči „i dok oni tako govoraše“ (Lk. 24:36) znače da se prvo javljenje vaskrslog Hrista, o kome se govori u nastavku, dogodilo istog dana – 16. nisana, odmah u sledećim minutima nakon što su dvojica učenika iz Emausa izvestila Jedanaestoricu, onda bi mogli reći i da su reči:

49: i evo, ja ću poslati obećanje oca svojega na vas; a vi sjedite u gradu jerusalimu dok se ne obučete u silu s visine.
50: i izvede ih napolje do vitanije, i podigavši ruke svoje blagoslovi ih.
51: i dok ih on blagosiljaše, odstupi od njih i uznošaše se na nebo.
52: a oni mu se pokloniše i vratiše se u jerusalim sa radošću velikom,
53: i bjehu neprestano u hramu hvaleći i blagosiljajući boga. amin!
~ Luka 24

budući da slede neposredno u nastavku i započinju veznikom „i“, isto tako izgovorene 16. nisana u Jerusalimu, te da se Hristos vazneo na nebo odmah posle prvog javljanja Jedanaestorici 16. nisana.
Jasno je, svakako, da bi takvo tumačenje potpuno protivrečilo celokupnom jevanđelskom izveštaju o događajima koji su usledili od Vaskrsenja do Vaznesenja, i svima poznatoj činjenici da se Hristos nije vazneo na nebo sa Maslinske gore istog 16. nisana, kada je i vaskrsao, nego kasnije. Stoga, reči „i dok oni tako govoraše“ jesu izraz kojim se, radi sažetosti izlaganja, povezuju dva događaja koja su se dogodila u različite dane, kao što i izraz „i izvede ih napolje do Vitanije“ isto tako povezuje događaje koji su se dogodili u različite dane, a ne istog 16. nisana.

DRUGO JAVLJANJE

16: A jedanaest učenika otidoše u galileju u goru kuda im je kazao isus. 
17: i kad ga vidješe, pokloniše mu se; a neki posumnjaše.
~ Matej 28

Reči „a neki posumnjaše“ odnose se na apostola Tomu koji nije prisustvovao prvom javljanju vaskrslog Hrista ostaloj desetorici apostola u Galileji, i koji im nije verovao da se to dogodilo.

24: a toma koji se zove blizanac, jedan od dvanaestorice, ne bješe ondje s njima kad dođe isus.
25: a drugi mu učenici govorahu: vidjesmo gospoda. a on im reče: dok ne vidim na rukama njegovijem rana od klina, i ne metnem prsta svojega u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra njegova; neću vjerovati.
~ Jovan 20

Drugo javljanje vaskrslog Hrista desetorici apostola kao i apostolu Tomi, koji je ovoga puta bio prisutan, dogodilo se 8 dana kasnije u odnosu na prvo, odnosno, 23.I. + 8 = 01.II.

26: i poslije osam dana opet bijahu učenici njegovi unutra, i toma s njima. dođe isus kad bijahu vrata zatvorena, i stade među njima i reče: mir vam! 
27: potom reče tomi: pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran. 
28: i odgovori toma i reče mu: gospod moj i bog moj. 
29: isus mu reče: zato što si me vidio, povjerovao si; blago onima koji ne vidješe a vjerovaše.
~ Jovan 20

Izraz „posle osam dana“, ako se inkluzivno tumači znači da je "osmi" dan bio 30.I. i da se drugo javljanje dogodilo "posle osmog" dana, odnosno, 01.II. Ako se, pak, tumači ekskluzivno onda "osmi dan" jeste 01.II.

TREĆE JAVLJANJE

Opis trećeg javljanja nalazi se u 21. glavi Jovanovog jevanđelja:

1: poslije toga opet se javi isus učenicima svojim na moru tiverijadskom. a javi se ovako:
2: bijahu zajedno simon petar i toma zvani blizanac, i natanailo iz kane galilejske, i sinovi zevedejevi, i druga dvojica od učenika njegovijeh. 
3: reče im simon petar: idem da lovim ribu. rekoše mu: idemo i mi s tobom. iziđoše i uđoše odmah u lađu, i one noći ne uhvatiše ništa. 
4: a kad bi jutro, stade isus na brijegu; ali učenici ne poznaše da je isus.
~ Jovan 21

Primenjujući princip najmanjeg broja mogućih dana koji su prošli od Vaskrsenja do Vaznesenja vidimo da je Petar istog dana, kada se dogodilo drugo javljanje Hristovo, otišao na ribarenje odnosno 30. dana I. meseca. Te noći Petar zajedno sa drugim apostolima koji su mu se pridružili, nije ulovio ništa. Sutradan ujutro, 1. dana II. meseca, dogodilo se treće javljanje vaskrslog Hrista.

ČETRDESETO JAVLJANJE

Na osnovu Lukinog izveštaja u Delima apostolskim znamo da je ukupno bilo 40 javljanja Hristovih jedanaestorici apostola posle vaskrsenja, u 40 dana:

1: Prvu ti knjigu napisah, o teofile, o svemu što poče isus i tvoriti i učiti
2: do dana kad se vaznese, pošto duhom svetim zapovjedi apostolima koje izabra, 
3: kojima i po stradanju svome pokaza sebe živa mnogim i istinitim dokazima, javljajući im se četrdeset dana, i govoreći o carstvu božijemu.
~ Dela apostolska 1

Dakle, ne prosto 40 javljanja, nego 40 javljanja u 40 dana. Ako je napred bilo reči o prva tri javljanja nakon Vaskrsenja to znači da je do Vaznesenja preostalo još 37 javljanja u 37 dana.
Primenjujući, opet, princip najmanjeg broja mogućih dana između Vaskrsenja i Vaznesenja tih 37 dana odnosi se na neprekinuti niz od 37 uzastopnih dana nakon trećeg javljanja koje se, videli smo, dogodilo 16. dana od Vaskrsenja, odnosno, 30. nisana (inkluzivno brojanje). Tako dobijamo da je poslednji 40. dan javljanja bio ujedno 53. dan od Vaskrsenja (16 + 37 = 53).

Vidimo, na kraju, da je četrdeseto javljanje vaskrslog Hrista jedanaestorici apostola, kada se ujedno dogodilo i Vaznesenje, bilo u 53. dan od Vaskrsenja, odnosno, da je tradicionalno tumačenje da se Vaznesenje dogodilo u 40. dan od Vaskrsa a Pedesetnica u 50. dan -- netačno.

>>> Tabela - vaskrsenje, vaznesenje, pedesetnica - PDF <<<

 

 

 

 

 

 

Контакт: mail[et]putgospodnji.com