Put Gospodnji

Da li Novi zavet ukida zapovest
o držanju Dana odmora svetim?

Uvod

Apostol prekoreva Galate koji hoće “pod Zakonom da budu” (Gal. 4:21) i koji hoće “zakonom da se opravdaju” (Gal. 5:4) i to poistovećuje sa obrezanjem (Gal. 2:3; 5:2-6; 6:12-13). On nigde to “potčinjavanje Zakonu” i “opravdavanje Zakonom” ne poistovećuje sa držanjem 7. dana svetim. Jer, ako su Galati revnujući za Zakon počeli da insistiraju na ispunjavanju zapovesti o telesnom obrezanju, smatramo da nije moguće da pritom nisu revnovali i za ispunjavanje zapovesti o držanju Dana odmora svetim. Vidimo, međutim, da ih apostol ne prekoreva zbog zakonskog Dana odmora nego samo zbog obrezanja. To znači da je, za apostola Pavla, zapovest o telesnom obrezanju, budući krvna žrtva, bilа sporna stvar, a ne zapovest o Danu odmora data preko Mojsija.

Neko bi možda rekao, “Ali zar reči u Gal. 4:10-11: ’Gledate na dane i mjesece, i vremena i godine! Bojim se za vas, da se nisam uzalud trudio oko vas’, ne ukazuju na to da ih apostol prekoreva i zbog upornosti u držanju zakonskog Dana odmora?”. Da bi se pravilno razumele ove reči Svetog pisma potrebno je odrediti kontekst i napraviti vezu sa paralelnim mestima u drugim poslanicama apostola Pavla.

Poslanica Galatima

U stihu 3 iste 4. glave poslanice Galatima, apostol Pavle govori da Galati, Hrišćani iz neznaboštva, nekada, pre iskupljenja, behu “porobljeni stihijama sveta” i da se sada opet vraćaju “na slabe i bijedne stihije, kojima opet iznova hoće da robuju” (stih 9). To vraćanje on poistovećuje sa vraćanjem u stanje pre poznanja Boga (s. 8 i 9) tj. u stanje neznaboštva i naziva ga “robovanjem bogovima koji to po prirodi nisu” (s. 8). Zatim neposredno slede stihovi 10 i 11 – “Gledate na dane i mjesece, i vremena i godine! Bojim se za vas, da se nisam uzalud trudio oko vas”. Vidimo da je ovaj prekor o gledanju na dane izrečen u kontekstu vraćanja u ropstvo stihijama sveta odnosno u kontekstu vraćanja u neznaboštvo. S druge strane, ispunjavanje 4. zapovesti Dekaloga o držanju Dana odmora svetim, nikako ne može biti robovanje “bogovima koji to po prirodi nisu” jer je oni nisu ni objavili već ju je objavio istiniti Bog “koji to po prirodi jeste”. Vidimo, dakle, da reči “Gledate na dane i mjesece, i vremena i godine! Bojim se za vas, da se nisam uzalud trudio oko vas” nikako ne mogu biti prekor zbog držanja zapovesti Božije o Danu odmora svetim.

Poslanica Kološanima

To se još jasnije vidi kada se ispita smisao drugog mesta u kome se pominje ista reč “stihije”. U poslanici Kološanima apostol piše: “Ako, dakle, umrijeste sa Hristom za stihije svijeta, zašto se držite propisa kao da živite u svijetu? – ne dodirni, ne okusi, ne opipaj! – po zapovijestima i naukama ljudskim...” (s. 20-22). Vidimo da je kontekst isti kao i u gore navedenom mestu poslanice Galatima. “Stihije sveta” se poistovećuju sa “životom u svetu” pre “umiranja sa Hristom”, to jest, pre krštenja, pre obraćenja u veru u Hrista, pre poznanja Boga uopšte uzev’ (Gal. 4:8-9), budući da je reč o Hrišćanima iz neznaboštva. “Stihije sveta” poistovećuju se ovde još i sa “zapovestima i naukama ljudskim” (Kol. 2:22), sa “filosofskom obmanom”, “predanjem ljudskim”, “naukom svijeta” (Kol. 2:8). S druge strane, za 4. zapovest Božiju o držanju Dana odmora svetim nikako se ne može reći da jeste “zapovest i nauka ljudska”, “filosofska obmana”, “predanje ljudsko” i “nauka svijeta” koje se ljudi drže u stanju nepoznavanja Boga (Gal. 4:8-9; Kol. 2:20).

Vidimo i da je izraz “porobljenost stihijama sveta”, koji označava stanje nepoznavanja istinitoga Boga, sinoniman izrazima
1) “Gledate na dane i mjesece, i vremena i godine! Bojim se za vas, da se nisam uzalud trudio oko vas” (Gal. 4:10-11); i
2) “...ne dodirni, ne okusi, ne opipaj!...” (Kol. 2:21),
što znači da se ovi izrazi mogu dovesti u vezu samo sa neznaboštvom a nikako sa  4. zapovešću zakona Božijeg o držanju Dana odmora svetim, koja jeste pobožnost a ne neznaboštvo.

Dakle, kontekst stihova koji nas zanimaju iz 4. glave poslanice Galatima i 2. glave poslanice Kološanima jeste isti. Da bi dalje produbili njihovo razumevanje i videli o kakvom je “robovanju stihijama sveta” zapravo reč, to jest, o kakvoj “nauci ljudskoj”, veoma je značajno napomenuti da se u okviru ovog istog konteksta u s.16 iste 2. glave Kološanima pominje “osuđivanje zbog jela i pića”, a u s. 21 “...ne dodirni, ne okusi, ne opipaj!...”, a u s. 22 i 23 “ono što propada upotrebom” i “mučenje” i “zadovoljavanje tela”. Očigledno, ovde je reč o “neznabožačkoj nauci”, “predanju i zapovesti ljudskoj” “filosofskoj obmani” koja se tiče jela i pića, a ne o pobožnoj nauci koja se tiče ispunjavanja zapovesti Božije o držanju Dana odmora svetim.

Poslanice – Rimljanima i 1. Korinćanima

Sledeća paralelna mesta koja će nam pomoći da dalje rasvetlimo pravo značenje pomenutih stihova iz 4. glave Galatima i 2. glave Kološanima jeste 14. glava poslanice Rimljanima i 8. i 10. glava 1. poslanice Korinćanima gde se upravo govori o “jelu i piću” i s tim u vezi o “razlikovanju dana”, kao što se i u Galatima 4 pominju “dani” i kao što se u Kološanima 2 pominje “jelo i piće”.

Glavne misli koje apostol želi ovde da prenese jesu:
1. zabranjeno je za Hrišćane da učestvuju u samom činu žrtvovanja mesa ili vina idolima (1. Kor. 10:20);
2. sve meso ili vino koje se prodaje na tržištu Hrišćani mogu da jedu, ne ispitujući da li je prethodno bilo žrtvovano idolima ili ne, jer takvo meso ili vino ne može Hrišćane učiniti nečistim (1.Kor. 8: 4-7; 10:25);
3. meso ili vino žrtvovano idolima samo po sebi nije nečisto (Rim. 14:14);
4. oni koji razumeju ovu istinu, da je grešan sam čin žrtvovanja mesa ili vina idolima a ne samo žrtvovano meso ili vino, treba da pokazuju ljubav i ne “preziru” onu braću Hrišćane koji to ne razumeju, i koji su zbog toga “slabi u veri” (1. Kor. 8:7) i da se ne bi oskvrnili “jedu samo zelje a ne i meso” (Rim. 14:1-4) ili piju samo vodu a ne i vino (Rim. 14:19-22; 1.Kor. 8: 8-9);
5. oni koji su “slabi u veri” da ne osuđuju one koji veruju da mogu “sve jesti ili piti”, to jest i meso ili vino žrtvovano idolima.

Karakteristično je da se vezano za ovu priču – o onima koji se sablažnjavaju time što neki jedu i piju idolske žrtve (1. Kor. 8:7) – pominje i mnogoboštvo (1. Kor. 8:4-5), kao što se i u Gal. 4:8-9 vraćanje u robovanje stihijama sveta isto poistovećuje sa vraćanjem u mnogoboštvo (neznaboštvo). To vraćanje u “robovanje stihijama sveta” o kome se govori u Galatima 4 i Kološanima 2 ovde (1 Kor. 8) se izjednačava sa “savešću još uvek naviklom na idole”, zbog koje takvi koji su “slabi u veri” “osuđuju one koji jedu i piju” meso i vino prineseno na žrtvu idolima.

Zato, prekor zbog “gledanja na dane...” iz Gal. 4:10 jeste isto ono upozorenje o nenametanju “razlikovanja dana” iz Rim. 14:5-6 izrečenog u kontekstu jedenja i pijenja mesa i vina prinesenog idolima, koje se u te dane prodaje na tržištu (1Kor. 8:4-7; 10:25), a ne prekor koji se tiče ispunjavanja 4. zapovesti zakona Božijeg o držanju Dana odmora svetim. To dalje znači da pravo značenje paralelnog mesta u Kološanima 2:8-23 jeste da apostol tu upozorava one Hrišćane koji razumeju istinu da je grešan sam čin žrtvovanja mesa ili vina idolima, a ne samo žrtvovano meso ili vino po sebi, da zato ne dozvole sebi da misle da je osuda koju im upućuju “slabi u veri” (1. Kor. 8:7; Rim. 14:1-2) – koji iz straha da se ne bi oskvrnili “jedu samo zelje a ne i meso” (Rim. 14:1-4) i piju samo vodu a ne i vino (Rim. 14:19-22; 1.Kor. 8: 8-9) – opravdana. Dakle, da ne misle da je osuda upućena, od strane “slabih u veri”, na njihov račun opravdana, nego da u stvari predstavlja “neznabožačku nauku” i “filosofsku obmanu” ili drugim rečima “...ne dodirni, ne okusi, ne opipaj! - po zapovesti i nauci ljudskoj“ (Kol. 2:21-22) a ne Božijoj.

Pravilan prevod Kološanima 2:16

Prvo ćemo navesti nepravilan prevod a zatim pravilan, da bi se jasno videla razlika.

Nepravilan prevod

“Zato, dakle, neka vas niko ne osuđuje zbog jela ili pića, ili zbog kakvog praznika, ili zbog mladina, ili zbog subota, što je sjenka onoga što će doći, a tijelo je Hristovo.”
Pobornici učenja da je u Novom zavetu ukinuta zapovest o držanju Dana odmora (i sedmičnih i godišnjih) svetim, koriste se ovakvim prevodom i kažu: “Eto vidite, apostol podržava Kološane u nedržanju praznika zapoveđenih preko Mojsija, i kaže im da niko nema prava da ih osuđuje što ih ne drže”.

Pravilan prevod

“Zato neka vas niko ne osuđuje zbog jela i zbog pića: bilo kada sudelujete u prazniku ili mladini ili subotama – koji su senka budućih stvari.” (vidi)
Pravilan prevod, međutim, svedoči da su Hrišćani u Kolosi u vreme apostola Pavla upravo praznovali Božije praznike zapoveđene preko Mojsija i da ih je apostol Pavle podržavao u tome, a ne da nisu praznovali i da ih je apostol podržavao u tom nepraznovanju. Apostol Pavle im, u stvari, govori: “Niko nema prava da vas osuđuje što kada praznujete praznike  (Bogom zapoveđene preko Mojsija) jedete hranu koju ste kupili na pijaci ne gledajući da li je ili nije bila prinošena na žrtvu idolima”. To je pravi smisao ovog mesta Svetog pisma.

Zaključak

I. Na osnovu svega napred izloženog nesumnjivo je da je u Kološanima 2:8-23 reč o neopravdanom osuđivanju zbog jela i pića; da je reč o tome što se jede i pije hrana koja (po nekima) “ne bi smela da se okusi” (Kol. 2:21), a ne o osuđivanju Kološana zbog toga što nisu držali subote, mladine i ostale Božije praznike zapoveđene preko Mojsija. Sve to dodatno dokazuje i tačan prevod Kološanima 2:16, koji pokazuje da su u stvari subote, mladine i ostali praznici bili pomenuti, ne zbog toga što ih Kološani nisu praznovali nego upravo zato što su ih praznovali i što su to bile prilike pri kojima se “jela i pila” hrana koja je bila prinesena na žrtvu idolima, budući da su se ovi Božiji praznici (mladine, subote,...) ponekad poklapali sa danima kada se po neznabožačkom kalendaru vršilo idolsko žrtvoprinošenje. Zato apostol prekoreva Galaćane (4:10), a preko njih i druge Hrišćane koji isto čine, što gledaju na dane, to jest, što sada kada su postali Hrišćani još uvek obraćaju pažnju na neznabožni kalendar (“vraćanje stihijama sveta i mnogoboštvu”), a ne zato što drže pobožni kalendar odnosno Božiji Dan odmora svetim ili mladine i ostale praznike Božije (Pashu, Pedesetnicu, Praznik truba, Praznik očišćenja, Praznik senica - 3Mojsijeva 23). Slično je rekao i u Rimljanima 14:5-6 gde su oni “slabi u veri”, koji su jeli samo zelje a ne i meso iz straha da se ne oskvrne idolskom žrtvom, “razlikovali dane”, to jest gledali su na neznabožački kalendar koji je određivao vreme idolskog žrtvoprinošenja a samim tim i pojavu tih žrtava na tržištu. To “razlikovanje dana” Iz Rim. 14:5-6 kao i ono iz Gal. 4:10-11 nema nikakve veze sa razlikovanjem to jest držanjem svetim – subote, mladine, i ostalih Božijih praznika zapoveđenih preko Mojsija, već ima veze sa gledanjem na neznabožački kalendar da bi se izbegla kupovina mesa i vina koje je u te dane žrtvovano idolima.

Vidimo, dakle, da Novi zavet ne ukida zapovest datu preko Mojsija o držanju sedmičnog Dana odmora svetim odnosno da ona ostaje obavezujuća i u Novom zavetu. Ono što je promenjeno u Novom zavetu jeste način obeležavanja Božijih praznika zapoveđenih preko Mojsija, a ne praznici sami po sebi –– ukinuta je krvna žrtva i uspostavljena beskrvna. Sami praznici sa vremenom njihovog praznovanja ostaju obavezujući ali se menja način njihovog obeležavanja –– iz starozavetnog u novozavetni.

II. Jelo i piće oko koga se vodio spor bilo je za neke Hrišćane “nečisto” a za neke “čisto” ne zato što je spadalo u hranu koju je Bog u Mojsijevom zakonu označio nečistom ili čistom nego zato što je bilo žrtvovano idolima. Drugim rečima, sva ova mesta Novog zaveta ne samo da ne dokazuju da je Novi zavet ukinuo praksu praznovanja Božijih praznika zapoveđenih preko Mojsija (sedmičnih i godišnjih), nego isto tako ne dokazuju ni da je ukinuo zapovest o razlikovanju hrane na čistu i nečistu zapoveđenu Bogom preko Mojsija (3 Mojsijeva 11; 5 Mojsijeva 14). Zato pozivanje na ova mesta Novog zaveta da bi se opravdalo korišćenje, na primer, svinjetine u Novom zavetu, predstavlja zloupotrebu i izvrtanje tačnog smisla onoga o čemu je apostol Pavle ovde pisao.
Onoliko koliko je zapovest o sedmičnim i godišnjim praznicima zapoveđena Bogom preko Mojsija još uvek na snazi u Novom zavetu, toliko je i zapovest o razlikovanju čiste i nečiste hrane zapoveđena Bogom preko Mojsija još uvek na snazi i u Novom zavetu.

 

 

 

 


 

 

 

Контакт: mail[et]putgospodnji.com