Vera, dela, spasenje | Put Gospodnji

Kalvinisti uče: „Pismo kaže da opravdanje jeste kroz veru mimo dela”
„Po Pismu, jedina stvar koja nije delo jeste vera odnosno poverenje (Rim. 4:5)“
„Sve preko poverenja jeste delo a to uključuje i krštenje“
„Opravdanje nije regeneracija“
„Samo vera opravdava, oprašta i spasava a ne krštenjska regeneracija“.

Drugim rečima Kalvinisti uče:
- da vera nije delo;
- da vera koja opravdava tj. spasava čoveka, na osnovu Rim. 4:5, isključuje sva pobožna dela, uključujući i krštenje;
- da čoveka opravdava/spasava nedelatna vera;
- da čoveka ne opravdavaju/spasavaju dela vere (uključujući i krštenje).

Sveto pismо ne razdeljuje veru i dela nego ih, naprotiv, spaja u jednu nerazdeljivu celinu koja jedino kao takva, nerazdeljiva, jeste spasonosna:
„Kakva je korist, braćo moja, ako ko reče da ima vjeru a djela nema? Zar ga može vjera [bez djela] [2] spasti?” (Jak. 2:14) i
„Vidite li, dakle, da se djelima opravdava čovjek, a ne samo vjerom?” (Jak. 2:24) i
„Jer kao što je tijelo bez duha mrtvo, tako je i vjera bez djela mrtva.” (Jak. 2:26).

Vidimo da vera koja „spasava“ odnosno „opravdava“ čoveka jeste nerazdeljiva od dela, toliko da se može reći da spasonosna vera jeste delo odnosno da delo vere jeste spasonosno; da samo ako vera jeste delo, ona jeste živa vera a ne mrtva vera; da je vera živa, to jest da vera postoji, samo ako je delatna.

S druge strane, dokazujući da vera nije delo, tj. da opravdanje dolazi kroz nedelatnu veru, tj. da dela vere nisu spasonosna, Kalvinisti ukazuju na Rim 4:5 gde ap. Pavle govoreći o Avraamu (Postanje 15:1-6) kaže „onome pak koji ne radi, a vjeruje u Onoga koji opravdava grješnika, računa se vjera njegova u pravednost”. Videli smo, napred, da ap. Jakov govoreći isto o Avraamu, samo o slučaju opisanom u Post. 22:15-18, kaže da vera koja opravdava grešnika jeste delo. Da li to znači da Pismo protivreči sebi? Kada se pogleda pažljivo Postanje 15 i uporedi sa druga dva mesta – Postanje 12 i Postanje 22, vidi se jasno da Pismo, svakako, ne protivreči sebi već da Kalvinisti ne govore istinu.

(Post. 15) 1 Posle ovih stvari dođe Avramu reč Gospodnja u utvari govoreći: Ne boj se, Avrame, ja sam ti štit, i plata je tvoja vrlo velika.2 A Avram reče Gospode, Gospode, šta ćeš mi dati kad živim bez dece, a na kome će ostati moja kuća to je Elijezer ovaj Damaštanin? 3 Još reče Avram: Eto meni nisi dao poroda, pa će sluga rođen u kući mojoj biti moj naslednik.4 A gle, Gospod mu progovori: Neće taj biti naslednik tvoj, nego koji će izaći od tebe taj će ti biti naslednik. 5 Pa ga izvede napolje i reče mu: Pogledaj na nebo i prebroj zvezde, ako ih možeš prebrojati. I reče mu: Tako će ti biti seme tvoje.6 I poverova Avram Bogu, a On mu primi to u pravdu.

(Post. 12) 1 I reče Gospod Avramu: Idi iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog u zemlju koju ću ti ja pokazati. 2 I učiniću od tebe velik narod, i blagosloviću te, i ime tvoje proslaviću, i ti ćeš biti blagoslov. 3 Blagosloviću one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleću one koji tebe usproklinju; i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji.4 Tada pođe Avram, kao što mu kaza Gospod, i s njim pođe Lot. A beše Avramu sedamdeset i pet godina kad pođe iz Harana.

(Post. 22) 15 I anđeo Gospodnji opet viknu s neba Avrama. 16 I reče: Sobom se zakleh, veli Gospod: kad si tako učinio, i nisi požalio sina svog, jedinca svog, 17 Zaista ću te blagosloviti i seme tvoje veoma umnožiti, da ga bude kao zvezda na nebu i kao peska na bregu morskom; i naslediće seme tvoje vrata neprijatelja svojih; 18 I blagosloviće se u semenu tvom svi narodi na zemlji, kad si poslušao glas moj.

Vidimo da se u sva tri slučaja govori o istoj stvari; da nema suštinske razlike. Vera Avraamova Bogu u Post. 15 koju mu je Bog „primio u pravdu” tj. zbog koje ga je opravdao, tj. kojom se opravdao pred Bogom, jeste ista ona vera opisana u Post. 12 i Post. 22 a ne neka drugačija vera. Vidimo da je u Post 12 Avraam dobio isti blagoslov-obećanje (o umnožavanju potomstva) kao u Post. 15 i da je on već tada poverovao Bogu, što znači da mu je Bog već tada „primio u pravdu”, a ne tek u Post. 15. Avraamovo verovanje Bogu u Post. 12 opisano je sledećim rečima: „Tada pođe Avram, kao što mu kaza Gospod”. Avram je verovao tako što je „pošao” kao što mu je rekao Gospod, jer da nije „pošao” ne bi ni verovao. Vidimo, dakle, da je Avramova vera bila delo a ne da nije bila delo. Vidimo da je nemoguće i besmisleno Avramovu veru, kojom je opravdan, razdvajati od dela kao što to čine Kalvinisti. Isto tako u Post. 22 kao i u Post. 15 Avram pokazuje veru (žrtvuje sina jedinca) i dobija isti blagoslov-obećanje (o umnoženju potomstva). Bog kaže da je Avrama blagoslovio zato što je tako „učinio” i zato što je „poslušao”. Vera Avramova kojom je ugodio Bogu se i ovde jasno opisuje kao delo, kao delatna vera, živa vera.

O takvoj veri ap. Pavle govori u poslanici Jevrejima:
„Vjerom Avraam posluša kada bi pozvan da pođe u zemlju koju je imao da primi u nasljedstvo, i pođe ne znajući kuda ide.” (11:8; vidi Post. 12)
„Vjerom se naseli on u zemlji obećanoj kao u tuđoj i u šatorima stanovaše sa Isakom i Jakovom, sunasljednicima istoga obećanja /.../” (11:9)
„Vjerom prinese Avraam Isaka kada je kušan, i jedinca prinošaše onaj koji je primio obećanja /.../” (11:17; vidi Post. 22)
Vidimo i ovde da Sveto pismo govori da vera kojom je Avram ugodio Bogu jeste u stvari poslušnost. A poslušnost jeste delo. Vera Avraamova i poslušnost Avraamova jesu jedna ista stvar a ne dve različite stvari, kako to uče Kalvinisti. Vera Avraamova i poslušnost Avraamova jesu nerazdeljivi tako da se, u Avraamovom slučaju, može govoriti o te dve reči kao o sinonimima. To znači da je potpuno isto reći „Avraam je verovao Bogu” i „Avraam je bio poslušan Bogu”. Jasno je, dakle, da Avraamova vera jeste delo jer poslušnost jeste delo.
Takvu veru, koja jeste delo, apostol naziva „osnovom svega čemu se nadamo, potvrdom stvari nevidljivih” kojom „stari [Avraam] primiše dobro svjedočanstvo” (Jevr. 11:1-2) odnosno kojom behu opravdani. Dakle, samo vera koja jeste delo opravdava čoveka pred Bogom zbog čega ap. Jakov i kaže „vidite li, dakle, da se djelima opravdava čovjek, a ne samo vjerom?” (Jak. 2:24)

Ako vera koja opravdava jeste delo, kao što vidimo da Pismo jasno uči, o čemu onda apostol Pavle govori u 4. glavi poslanice Rimljanima na koju se Kalvinisti pozivaju kada pokušavaju da dokažu da vera koja opravdava čoveka nije delo?

„Šta ćemo, dakle, reći za Avraama, oca našega, da je postigao po tijelu? Jer ako se Avraam djelima opravda, ima hvalu, ali ne pred Bogom. Jer šta kaže Pismo? I vjerova Avraam Bogu i to mu se uračuna u pravednost. A onome koji radi, ne računa se plata po milosti nego po dugu; onome pak koji ne radi, a vjeruje u Onoga koji opravdava grješnika, računa se vjera njegova u pravednost“ (Rim. 4:1-5)

Nešto niže, međutim, apostol kaže:
„Kada mu se, dakle, uračuna [vera u pravednost]? Kad je bio u obrezanju ili neobrezanјu? Ne u obrezanju, nego u neobrezanju“ (Rim. 4:10).
Drugim rečima, uračuna mu se, vera u pravednost, pre nego što mu je dat zakon obrezanja (Post. 17). Vidimo da apostol ističe to da li je Avraam pokazao veru pre davanja zakona ili posle. Ali zašto bi to uopšte bilo bitno ako vera koja opravdava nije delo, kao što kažu Kalvinisti? Ako vera koja opravdava nije delo, onda ona nije delo u svakom slučaju, i pre davanja zakona i posle davanja zakona, a ne samo pre. Po tome vidimo da apostol ne suprotstavlja veru i delo nego veru i delo zakona obrezanja. Apostol, ustvari, ističe vreme kada je vera pokazana (pre ili posle davanja zakona obrezanja) a ne to da vera nije delo.
On to na drugom mestu u istoj poslanici kaže ovim rečima:
„Mislimo, dakle, da će se čovjek opravdati vjerom bez djela zakona“ (Rim. 3:28)
Dakle, ne prosto „verom bez dela“, nego „verom bez dela zakona“. Drugim rečima, postojala je vera koja opravdava čoveka i pre davanja zakona. A sledeći stihovi potvrđuju da ta vera koja opravdava čoveka pre davanja zakona tj. „u neobrezanju“ jeste delo a ne da nije delo:
„Ako, dakle, neobrezani čuva zapovijesti zakona, zar se neće njegovo neobrezanje računati za obrezanje?“ (Rim. 2:26)
„I onaj koji je po prirodi neobrezan, a ispunjava zakon, osudiće tebe koji si pored Pisma i obrezanja prestupnik zakona.“ (Rim. 2:27)
Dakle, neobrezani veruje tako što „čuva“ zapovesti i tako što „ispunjava“ zapovesti što znači da vera (koja opravdava) neobrezanog čoveka, kakav je i Avraam bio pre davanja zakona obrezanja, jeste delo. Avraam je u neobrezanju verovao Bogu tako što je „ispunio“ zapovest Božiju i odselio se iz Ura Haldejskog, iz doma oca svoga.
„Jer nisu pravedni pred Bogom oni koji slušaju zakon, nego će se opravdati oni koji ispunjavaju zakon. Jer kad neznabošci nemajući zakona čine od prirode što je po zakonu, oni nemajući zakon sami su sebi zakon.“ (Rim. 2:13-14)
Dakle, neznabošci tj. neobrezani se opravdavaju ne tako što imaju veru koja nije delo, nego tako što „ispunjavaju“ zakon iako ga nemaju, tako što „čine“ od prirode ono što je po zakonu iako ga nemaju. Tako je i Avraam, u svom neobrezanju, imao veru koja mu je uračunata u pravednost, zato što je ta vera „činila“ i „ispunjavala“ ono što joj je Bog rekao, odnosno zato što je bila delo, a ne zato što nije bila delo kako to uče Kalvinisti.

U Galatima 2:16 Sveto pismo suprotstavlja s jedne strane „veru u Isusa Hrista” a sa druge „dela zakona”. Takvo i druga slična mesta Kalvinisti zloupotrebljavaju u svom pokušaju da dokažu da vera nije delo i govore da „vera u Isusa Hrista” nema nikakve veze niti sa delima niti sa zakonom. Međutim u Galatima 6:2 Sveto pismo govori o „ispunjavanju zakona Hristovog” čime „veru u Isusa Hrista” izjednačava i sa „ispunjavanjem” i sa „zakonom” odnosno i sa „delima” i sa „zakonom”. Ovde, međutim, nije reč o delima i zakonu telesnog obrezanja (datog preko Avraama i Mojsija) nego o delima i zakonu ljubavi prema bližnjem. To je onaj isti zakon o kome govori apostol Jakov „no ako vi zakon carski izvršujete po Pismu: Ljubi bližnjega svojega kao samog sebe, dobro činite, ako li gledate ko je ko grijeh činite, i zakon vas kara kao prestupnike” (Jak. 2:8-9). Dakle, „vera u Isusa Hrista” (Gal. 2:16) jeste „ispunjavanje zakona Hristovog” (Gal. 6:2), „izvršavanje carskog zakona” (Jak. 2:8-9) dok „dela zakona” koja su suprotna „veri Hristovoj” jeste telesno obrezanje tj. telesna čovekova krvna žrtva koja je, kao i ostale (životinjske) krvne žrtve, posle savršene krvne žrtve Bogo-čoveka Isusa Hrista, izgubila značaj u domostroju spasenja.

„Ali svi ne poslušaše jevanđelje; jer Isaija govori: Gospode, ko vjerova propovijedi našoj?“ (Rim. 10:16)
Vidimo da „poslušati jevanđelje“ znači „verovati propovedi“ jevanđelja. Apostol time izjednačava „poslušnost“ sa „verom“, a budući da poslušnost jeste delo to znači da apostol izjednačava delo sa verom.

„Jer u Hristu Isusu niti što vrijedi obrezanje ni neobrezanje, nego vjera koja kroz ljubav djela.“ (Gal. 5:6)
Dakle, vera u Isusa Hrista koja „vredi“ jeste „vera koja ... dela“, odnosno, vera koja deluje, koja dejstvuje, koja jeste delo, a ne vera koja nije delo. Samo takva vera – koja jeste delo – „vredi“ odnosno samo takva vera opravdava, samo takva vera spasava. Ovde apostol Pavle govori isto što i apostol Jakov čije smo reči naveli na početku našeg teksta:
„Kakva je korist, braćo moja, ako ko reče da ima vjeru a djela nema? Zar ga može vjera [bez djela] spasti?” (Jak. 2:14) i
„Vidite li, dakle, da se djelima opravdava čovjek, a ne samo vjerom?” (Jak. 2:24) i
„Jer kao što je tijelo bez duha mrtvo, tako je i vjera bez djela mrtva.” (Jak. 2:26).

„A plod Duha jeste: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vjera, krotost, uzdržanje. Za takve nema zakona” (Gal. 5:22-23).
Vidimo da je vera izjednačena sa delima (ljubavi, radosti, dugotrpljenja...), da je stavljena u istu ravan sa delima. Drugim rečima vidimo da se za veru koja opravdava može reći, ne samo da jeste delo nego, da jeste i jedno od dela.

To se vidi i iz sledećih reči Svetog pisma:
„Sećajući se neprestano vašeg dela vere, i truda ljubavi, i postojane nade u Gospoda našega Isusa Hrista pred Bogom i Ocem našim.” (1 Sol. 1:3)
Reći „dela vere” je isto što i reći „delatne vere”. Apostol se ne seća dela koja nisu od vere niti vere koja je bez dela, nego spaja ta dva pojma u jednu nedeljivu celinu – „dela vere”, tj. „delatnu veru” koja jedino kao takva jeste dostojna sećanja; jer jedino kao takva „vredi” (vidi gore Gal. 5:6) i jedino kao takva „koristi” i „spasava” (vidi gore Jak. 2:14)

Videli smo da Sveto pismo uči
– da vera koja opravdava čoveka jeste delo;
– da je pogrešno i nebiblijski razdeljivati veru (koja opravdava) od dela, jer takvo razdeljivanje umrtvljuje veru i čini je bezvrednom i u stvari nepostojećom – „kao što je tijelo bez duha mrtvo, tako je i vjera bez djela mrtva.“ (Jak. 2:26);
– da apostol Pavle u 4. glavi poslanice Rimljanima ne uči da „vera koja opravdava nije delo“, nego da „vera koja opravdava čoveka nije nužno delo zakona telesnog obrezanja“;
– da čoveka spasava vera koja jeste delo, što znači da dela vere spasavaju, što dalje znači da krštenje spasava (opravdava) čoveka;
– da opravdanje Božije regeneriše vernika, odnosno, da regeneracija Božija opravdava vernika, budući da su to dve strane istog spasenja Božijeg; da je pogrešno razdeljivati te dve stvari, kao što to čine Kalvinisti;
i na kraju
– da su se na Kalvinistima i svim njihovim istomišljenicima, koji uče da „vera koja opravdava čoveka nije delo“, ispunile reči Svetog pisma – „da u poslanicama apostola Pavla, koje on po datoj mu mudrosti napisa, postoje neka mesta teško razumljiva, koja neuki i neutvrđeni izvrću, kao i ostala Pisma, na svoju sopstvenu propast“ (2Petr. 3:15-16).

[1] www.YouTube.com, Keith Thompson, Catholic Idol Worshiper’s Big Justification Lie. Kit Tomspon – apologeta Kalvnističkog ispovedanja. Cilj našeg pisanja ovde nije apologija Rimokatoličke crkve, jer mi i nismo njeni članovi, već apologija istine, istinskog hrišćanskog biblijskog učenja, bez obzira na to koja ga grupa ispovedala. Nas ne interesuju hrišćanske denominacije već hrišćanska istina.
[2] Reči u [ ] naša napomena.